Piše Ivan Mrđen: Tri priče iz matematike

Bila je, kažu, stroga ali pravična, odličan predavač i još bolji pedagog, pa je razumljivo što su već tokom njene kratke i teške bolesti svi osetili ogromnu prazninu koja ostaje iza ljudi koje ne moramo da volimo, ali ih obavezno cenimo i poštujemo.

Snimio sam u nedelju umrlicu na školskom ulazu, ali mi se nekako nije dalo da dva dana zaredom šaljem takve „ilustracije“. U tome mi je veoma pomogla i jedna mlada komšinica koja se zatekla u školskom dvorištu: „Lepša je u našim sećanjima“.

* * *

Goca nije predavala našoj Dunji, ali je dobar glas o njenom radu i uspesima njenih učenika stigao i do naše kuće. To tim pre što je Dunjina prva matematičarka posle učitelja Dejana Gigića otišla na porodiljsko odsustvo, a druga dala otkaz zbog pritužbi roditelja nekih razmaženih osmaka... Sada joj matematiku predaje devojka koja, kako saznajemo, još nije završila fakultet...

Zato me nije iznenadilo što je na prvom času šestacima ispisala po tabli neka osnovna matematička pravila, tipa kad činioci zamene mesta proizvod se ne menja ili ako neki zbir množimo sa nekim brojem onda možemo ili da svaki sabirak pomnožimo tim brojem i sve na kraju saberemo ili pak da prvo završimo sabiranje, jer je starija radnja u zagradi, pa onda pređemo na množenje...

Zvuči komplikovano ko ne voli matematiku, ali sve se to uči u drugom razredu osnovne škole. Zato je, valjda da bi sve delovalo bar malo ozbiljnije, neiskusna predavačica sve to prikazala u razlomcima, naoko komplikovanije ali u suštini isto...

* * *

Ta „lekcija“ me je, a to više nema veze sa školom koju pohađa naša mezimica, podsetila na ilustraciju koju već dugo srećem po društvenim mrežama, uvek kad se povede reč o kvalitetu obrazovanja i nastavnim programima. Ne samo u zemlji Srbiji, već na globalnom nivou...

Pod naslovom „Razvoj obrazovanja“ dat je hronološki niz matematičkih zadataka, pa je tako pre više od pola veka (1970.) trebalo izračunati površinu pravougaonika, umanjenog za dva luka po uglovima, dok je 1985. trebalo samo izračunati površinu pravougaonika, čije su stranice 20 i 30 santimetara.

Petnaest godina kasnije (2000.), da ne bi bilo zabune, dato je i objašnjenje da se površina računa tako što se dužina pomnoži širinom, a već 2010. je taj umni napor sveden na odabir jednog od tri ponuđena rešenja.

Pet godina potom da se dečica ne bi zamarala, ponuđena su četiri odgovora od kojih tri nemaju veze sa matematikom, da bi se na kraju, a to je bilo još 2018. godine, zadatak sveo na „oboj pravougaonik svojom omiljenom bojom“...

* * *

Kung Fu Ce, poznatiji kao Konfučije (551. – 479. pre nove ere), govorio je da „ako je priroda snažnija od obrazovanja – čovek ostaje priprost; ako je obrazovanje snažnije od prirode – čovek postaje dobar činovnik; samo ako između obrazovanja i prirode postoji ravnoteža – može da se pojavi mudrac“.

I još je dodao da se „samo najmudriji i najgluplji ne mogu promeniti“. Možda su navedene promene namerno dovedene do karikature, ali se bojim da one uopšte ne idu na ruku stvaranja uslova za najmudrije.