Piše Ivan Mrđen: To je bila BORBA (2)

Pokrenuli su je komunisti, zabranjivala kraljevska vlast, u Užicu 1941. obnovili partizani, u socijalističkoj Jugoslaviji bila partijsko pa državno glasilo, krajem osamdestih i početkom devedesetih postala najsnažnije uporište tadašnje opozicije u Srbiji, da bi posle Devetog marta 1991. dostigla i tiraže od 150.000 primeraka…Uoči Nove 1995. oteli je julovci, sve što je u tom listu vredelo prešlo u Našu borbu, ukinutu zloglasnim Šešeljevim zakonom o informisanju, a posle Petog oktobra 2000. nova vlast nije imala ni volje ni snage da je obnovi. Praktično ju je pre desetak godina posle „privatizacije“ sahranio naš nekadašnji kolega Ivan Radovanović, da bi se povampirila preklane kao nekakav mesečnik za „kulturu, umetnost i promociju turizma“. I kome su ovih dana, ničim opravdano, dodelili nekad prestižnu Vukovu nagradu.

U ovom kratkom pregledu Borbinog stoleća najviše razloga za sećanje na “duh stare dobre Borbe”, kako je to svojevremeno napisao kolega Velimir Ilić, imaju urednici, novinari i svi koji su u njoj radili u drugoj polovini osamdesetih i prve četiri godine devedesetih godina prošlog veka.Zato ćemo se pod sloganom „To je bila BORBA, sve ostalo je posao“ okupiti u subotu 19. februara (u 13 časova, „Dorćol Platz“, Dobračina 59) ne toliko zbog sećanja na „stara, dobra vremena“, koliko zbog Borbine „ostavštine za budućnost“ iz tog perioda. I za našu profesiju i za društvo, zemlju i državu u kojoj živimo.Već godinama imam utisak da takav oslonac, kakav je bila Borba u svojim najboljim godinama, nedostaje i mnogim mladim ljudima, ako ne po godinama ono duhom, koji po društvenim mrežama komentarišu aktuelna politička zbivanja.(Nastaviće se)***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram