0
Proveo sam veći deo jučerašnjeg dana, pokušavajući da se zahvalim svima koji su mi čestitali rođendan posebnim porukama ili komentarima ispod mog teksta od ponedeljka 2. oktobra. Znam da 310 lajkova, 295 komentara i stotinak objava na mojoj vremenskoj liniji nisu nešto naročito i da svaki iole poznatiji pevač ili pevačica mnogo više dobiju za jedno prepodne za bilo kakvu izjavu o nekom kolegi ili koleginici, ali…
Bio sam baš zadovoljan, povremeno čak i srećan, jer većinu tih ljudi na neki način lično poznajem, bilo da smo nekad negde nešto zajedno radili, bilo da su mi komšije, drugari, poznanici iz kafana… Neke sam upoznao u vreme kad je objavljen moj roman “Koverat Ane Zonai”, a sa nekima se toliko drugo pratim po društvenim mrežama da već imam utisak da znamo mnogo duže i da smo mnogo prisniji nego što bi u takvim okolnostima bilo realno…
Nekako u isto vreme je na Fejsbuk stranici N1 televizije postavljeno jednostavno pitanje: Šta vas čini srećnim? Već prvog dana pristiglo je više od 700 odgovora, od kojih je više od dve trećine bilo vezano za porodicu i zdravlje, kako lično tako i svih ukućana…
Konfučije je još pre 2.500 godina rekao da “ko želi biti srećan, mora ostati kod kuće”, što je Miloš Dimitrijević, jedan od učesnika ove nesvakidašnje “ankete”, sažeo u gotovo lirski zapis: “Čini me srećnim kad nekom izmamim iskren osmeh, kad učinim da se neko oseća bolje nego juče, kad podelim teret svakodnevice osobe koju volim, kad se ogledam u očima moje voljene…”
Slično razmišlja i Slađana Milojević, kad kaže da je za nju sreća “ćerka što postoji, sestrina sreća, bratova ljubav, zdravlje moje majke, jutro na obali mora, zalazak sunca na Zlatiboru i pogled s mog prozora, dobro vino sa prijateljima i dobra muzika”.
“Ako nekad, jureći za srećom, nađete tu sreću, vi ćete, kao i ona starica što je tražila naočare, otkriti da vam je sreća sve vreme bila na nosu”, napisao je dugovečni engleski književnik Džordž Bernard Šo (1856-1950), čime bismo takođe mogli da objasnimo izuzetno visok procenat najjednostavnijih odgovora na pomenuto pitanje.
Čak i oni koji ističu izlete i putovanja, čitanje i rad na sopstvenom obrazovanju, ali i izgledu i fizičkoj kondiciji, ili pak sreću sa svojim kućnim ljubimcima… ne mrdaju dalje od sopstvenog okruženja i ostaju u okvirima osnovne trijade “porodica – deca – zdravlje”…
“Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, preduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom telu”, govorio je nemački filozof Artur Šopenhauer (1788-1860). Iz tog ugla gledano, gotovo je zanemarljiv broj odgovora u kojima se, kako to inače biva po društvenim mrežama, ispoljavaju lične frustracije, zablude i pametovanja.
Ima tu i dnevno-političkih parola poput “slobodna Ukrajina i Srbija slobodna od ruskog šljama”, “manje nacionalizma i svetosavlja”, “poraz SNS na izborima”, poneko zlurado podsećanje na temu od pre desetak dana (parizer, of course), ili ono što je napisao Žarko Stojanović, kad kaže da je srećan “kad vidim da smo pretekli Nemačku i Austriju, ali… po ceni goriva“.
Ako tome dodamo i par odgovora koji sreću vezuju za odlazak iz Srbije, sve to ni na koji način ne menja osnovni utisak da je sreća tu pored nas, u krugu naših najbližih.
“Ako tvoja sreća zavisi od postupaka drugih osoba onda zaista ne možeš biti srećna osoba”, napisao je američki književnik Ričard Bah, koji je nedavno proslavio 87. rođendan.
U tom smislu moju pažnju privukao je i zaista duhovit odgovor Živojina Radovanovića, koji je napisao da se “posvađao sa srećom”: “Žestoko ja njoj, vidi kakva si, samo jedne te iste nalaziš, šaraj malo, a sreća će meni: ti češ da mi kažeš, ma teraj se… Eto, porokasmo se sreća i ja žestoko, ma i koji će mi kad je dosad nije bilo… Ma ćao!“
