0
“Ko će da govori na protestu? E, onda ću da dođem. Ako se neka stranka pojavi, onda neću. Ako govori Srđan, onda hoću, ali govori Miki onda neću. Hoću nestranačku ličnost, ali neću Bjelu, hoću Koju. I tako dalje, i tako dalje… Za to vreme sekta likuje, rasprodaje i radi šta im padne na pamet. Nemojte da se rasplinjavamo. Ajmo ovo da probamo da izguramo. Mi to možemo!”
Ovo je objavio moj prijatelj Marko Marjanović uoči petog po redu protesta “Srbija protiv nasilja”. Na njegovu, moju i sreću svih dobronamernih ljudi masovnost, dostojanstvo i odlučnost ovog skupa razvejali su (opravdani) strah od rasplinjavanja. Čemu se ne malo doprineli tviter revolucionari i ostali moderni “Radovani” koji iz mraka svojih dnevnih soba neprestano postavljaju pitanja “a što ovo ili ono”, “a što ona ili on”, “a šta posle”, “a sećate li se šta je bilo pre”… I tako dalje, i tako dalje, dok sekta…
Neka mi ne zameri moj prijatelj Bojan Ljubenović, znam da je hteo da podrži “majski prevrat” u granicama objektivnih mogućnosti (nije lako raditi kod Vučele, i inače, a naročito ovih dana), ali jedan njegov tekst koji je ovih dana privukao veliku pažnju, ma kako zvučao šarmantno, duhovito i angažovano – ipak više doprinosi rasplinjavanju i skretanju sa glavnog toka. Tim pre što je njegova poenta da nema šanse za uspeh pomalo zakasnelog “srpskog proleća” ako se u sve ne uključi Kaluđerica. Ili Borča, svejedno…
“Kolona sa protesta se do sada tri puta kretala ka Novom Beogradu, dva puta po strogom centru grada, a nijednom ka Kaluđerici… Primećujete li diskriminaciju prigradskih naselja, zar je malo što smo godinama čekali asfalt i fiksni telefon a sad moramo i protest?! Dobar vam stojim da bi moje komšije demonstrante dočekale srdačnije nego stanari Krunske i Beogradske ulice, koji samo izađu na balkone pa mašu upaljenim telefonima, kod nas bi sigurno bilo i rakije i kolača”, napisao je Bojan.
I “zapretio”: Ako se tako nastavi, otcepićemo se i napraviti svoje lične demonstracije, binu ćemo da napravimo od skela za fasadu, a i za govornike ćemo se snaći, već znamo jednog satiričara koji može da odmeni Kesića, a umesto Ivana Ivanovića bi mogao da nastupi naš komšija Srđan Dinčić, od javnih ličnosti imamo i Miru Škorić i sestru Milice Zavetnice koja je glumica…”
PROČITAJTE JOŠ
Tekst je zavšio predlogom da se ruta protesta, ako ne prema Kaluđerici, usmeri bar ka Borči, “nije Pančevački most ružniji od Gazele”, uz usklik: “Stop nasilju prema prigradskim naseljima!”
Duhovito kao i uvek, samo što ovog puta zaista nije vreme za takva razvodnjavanja. Nije stvar u tome da prostest stigne do Krnjače, Kaluđerice, Ripnja, svih onih destinacija koje redovno posećuju predstavnici svih vlasti uoči izbora, obećavajući uglavnom isto, kanalizaciju, čistu vodu, bolje veze, nove škole i vrtiće… Vreme je da Krnjača, Kaluđerica, Ripanj… dođu u centar grada i podsete na sva ta neispunjena obećanja…
U tom smislu su i odlasci na Gazelu bili samo “kontrola snage”, tek da se to koliko je nezadovoljnih građana na ulicama vidi i tamo gde uglavnom gori ružičasta svetlost. Sad je vreme za koncentraciju i konkretizaciju protesta. Za to nema boljeg mesta od prostora između obesmišljene Narodne skupštine, zgrade u kojoj stoluje “dijamant” (sećate se reklame “u sve se meša”), zgrade u koju ponekad navrati Gangula i malo niže u Takovskoj, zgrade odakle su javili da će možda izveštavati sa protesta, ali u skladu sa naslovom čuvenog Majdakovog romana “Pazi tako da ostanem nevina”…
Čak nema potrebe ni za spuštanjem do ugla Nemanjine i Knez Miloševe, jer tamo ne znaš ko je jadniji, filadendron vlada, generali bez vojske ili na popravni iz engleskog vraćeni ministar spoljni…
“Teško je upropastiti nešto dobro kao što su ovi protesti, ali smo više puta dokazali da možemo dobro da upropastimo”, izjavio je pre neki dan sociolog Srećko Mihailović, prilikom predstavljanja Demostatovog istraživanja javnog mnenja.
Protesti su u Beogradu, a Beograd je nešto drugo od Srbije i predsednik svega ovoga „je to ukačio“, zbog čega je najavio razgovore u 16 gradova, rekao je Mihailović. Upravo zbog toga, svako pomeranje težišta, trase i fokusa sa onoga što je do sada pokazao “majski prevrat” bilo bi kontroproduktivno.
Zato pitanje nije, kad će protest u Kaluđericu, nego šta čeka Kaluđerica?!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
