Piše Ivan Mrđen: Moj drug Sveta „Car“

Bio, šetao. Opet. Platou ispred Rosandićevih konja (pošto ono unutra nikako ne mogu da nazovem Narodnom skupštinom) prišli smo sa tašmajdanske strane, pa smo dobar deo govora odslušali na pola uveta. Pola aplauzi, pola zvižduci...