A pitanje jedno, šta nam je činiti, kao građaninu i pojedincu, povodom referenduma o potvrđivanju ustavnih promena, koji će se, bez obzira na sve, održati u nedelju.

Ne treba izaći na referendum, jer svaka iole veća izlaznost samo koristi predsedniku svega ovoga kao potvrda „poverenja naroda“ u nelegitimni parlament koji je ove promene izglasao.

Ne treba se uopšte baviti ovim referendumom, jer je to odlučivanje obesmišljeno ukidanjem obavezujućeg broja građana koji na njega treba da izađu da bi imao kakvu takvu validnost, što može da bude signal predsedniku svega ovoga za još neke ozbiljnije zahvate (preambula o Kosovu i Metohiji, mandat predsednika, investicije od posebnog značaja…).

Treba izaći i glasati za promene, jer je ovim promenama učinjen korak napred i otškrinuta nada da će pravosuđe kroz ove izmene imati nezavisne sudije. Time će se, makar u ovoj oblasti, umanjiti svevlašće predsednika svega ovoga.

Ako izađete i glasate za, to će predsednik svega ovoga i njegovi podguzni mediji slaviti kao konačni poraz „bojkot koalicije“ iz juna prošle godine. Zbog tega će najverovatnije odustati od vanrednih parlamentarnih izbora, koji mu baš ne odgovaraju, jer kad je prošlo da vam ono lutkarsko pozorište od skupštine odlučuje o ovako važnim stvarima…

Treba izaći i glasati protiv, čak “da padaju i sekire, a ne sneg”, jer se najviši pravni akt države ne menja olako, još manje po nalogu spolja. Istina, to može da koristi predsedniku svega ovoga da se pred istim nalogodavcima prikaže kao neko ko je pokušao da ovu značajnu oblast uredi po evropskim standardima…

Ako izađete i glasate protiv, možda ćete pokazati da ne možete da pređete preko činjenice da “ova vlast koja se siledžijski ponaša prema pravosuđu sada treba da upiše plus na njegovoj promeni”, i to tri meseca pre izbora. Ali, time ćete samo omogućiti predsedniku svega ovoga da sve radi kako je i do sada radio…

I tako u beskrajon, kao u onoj Ršumovoj pesmi kako su se sreli beli slon i crni telefon. A na kraju uvek – On!