0
Potpisao sam juče Deklaraciju o plati za život, iniciranu sredinom ove godine od strane Centra za politike emancipacije, zaista dirnut animiranim filmom pod istim naslovom.
Film „Plata za život“ predstavlja unutrašnji monolog tekstilne radnice koja je izložena svakodnevnoj borbi da zadovolji osnovne potrebe. Rađen po scenariju Olge Dimitrijević, zasnovan je na više istraživanja međunarodne mreže „Clean Clothes Campaign“ koja su prethodnih godina obavljena u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.
Nalazi pokazuju da u ovom delu kontinenta oko 1,7 miliona radnika i radnica u industriji odeće i obuće, pretežno žena, prima zarade koje su ispod granice siromaštva. Istovremeno minimalne zarade u proseku pokrivaju tek 26 odsto onoga što bi bila plata koja zadovoljava osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica. Plata za život!
Deklaraciju su u Srbiji do sada potpisali predstavnici četiri sindikata i 23 udruženja, kao i više od hiljadu pojedinaca, od univerzitetskih radnica i radnika, vrhunskih umetnica i umetnika, koleginica i kolega iz novinarske branše… do onih kojima su život i ljudsko dostojanstvo ugroženi ponižavajućim primanjima za njihov rad…
Deklaracija polazi od Ustava Republike Srbije koji kaže da je Srbija država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, u kojoj je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno. Ustav garantuje i da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad. Realnost koju živimo, nažalost, već decenijama nije u skladu sa ovim odredbama.
Stoga, potpisnici Deklaracije, između ostalog, zahtevaju od države uvođenje kategorije plate za život kao merila dostojanstvenog života u zvanične statistike, kao i uvođenje kategorije plate za život u Zakon o radu kako bi se minimalna cena rada usklađivala sa realnim troškovima života i potrebama radnika i radnica.
Pročitajte još:
Od kompanija se zahteva preduzimanje javnih, konkretnih i merljivih koraka kako bi u razumnom vremenskom roku osigurali isplatu plate za život duž celog lanca proizvodnje.
Inicijativu CPE sam, moram da priznam, do pre neki dan pratio „na pola uveta“. Zvučalo mi je prihvatljivo, bez obzira što su se među potpisnicima našli i predstavnici nekih sindikata koji su odavno digli ruke od borbe za radnička prava i postali rentijeri nasleđenih objekata i prostorija nekada moćnog i jedinog državnog sindikata. Plus likovi iz nekih minornih i potpuno bezuticajnih organizacija i udruženja koji se obavezno “nakače” tamo gde misle da ima nekih para za njihove uglavnom fingirane „aktivnosti“…
Koja vajda, mislio sam, pozivati se na ustavne odredbe u zemlji u kojoj se najviši pravni dokument svakodnevno krši sa najvišeg mesta… Koja vajda pozivati se na statistiku, zasnovanu na veštački održavnom kursu evra i lažiranoj “potrošačkoj korpi”… Koja vajda prozivati sve obesnije gazde, koji masovno ne poštuju ni propise o radnom vremenu, nedeljnom i godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu…
Koja vajda, u krajnjoj liniji, brinuti o dostojanstvu onih koji su sebe sveli na konzumente rijalitija, što onih zadružnih, još više političkih…
Nekad se govorilo da fotografija govori više od hiljadu reči. Danas marketinški stručnjaci, kako kaže Marina Mrđen, direktorka agencije „Intelier“, zadnja pošta Dubai, u tom smislu preferiraju kratke video zapise i društvene mreže. Možda i zbog toga sam da potpišem pomenutu deklaraciju, odlučio tek kad sam odgledao osam i po minuta filma „Plata za život“.
Pošto je reč o regionalnom problemu, za kraj iz zimskog trobroja „Ježa“ prepisujem dva aforizma Vasila Tolevskog Cileta: „Ranije smo hleb imali i za kontejner. Sad hleb dobijamo iz kontejnera“; „Ako me memorija dobro služi, u socijalizmu, između doručka i večere, bio je ručak!“
* * *
Animirani film „Plata za život“ dostupan je na YouTube kanalu Centra za politike emancipacije.
*****************************
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?