Piše Ivan Mrđen: Perica Luković - “Nesalomivi” iz Grocke

Tri godine kasnije, mi koji smo sa zebnjom i nadom pratili bitku koju je mogao da dobije samo “onoliki čovek”, radujući se i najmanjim znacima oporavka i postepenog vraćanja životnih i radnih funkcija, okupili smo se u prelepom restoranu “Vinogradi” i zaključili da je ta “biljka” mogla da bude samo neka posebna vrsta juke, poznate po izuzetnoj izdržljivosti.Iako su je američki Indijanci vekovima koristili i za hranu i za lek, u našim krajevima se juka uglavnom sreće po sobama, stepeništima i terasama kao ukrasna biljka. Zlobnici kažu i po Nemanjinoj…Perica Luković nije hteo da bude “fikus” u sopstvenom životu, već je iz dana u dan dokazivao da je Ivo Andrić bio u pravu kad je napisao da “mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje”, jer se “to otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima”. Tako je, sa ovom njegovom velikom i izuzetnom borbom i pobedom, puni smisao dobio i naziv za juku, odomaćen u našim krajevima. Drvo života!* * *Tog leta 2019. Perica je čak uspeo da po peti put organizuje reli “Lagano Srbijom”, koji je zapamćen po izuzetno dobrom odzivu ljubitelja starih automobila iz Srbije, Hrvatske i Slovenije i po zanimljivom programu, koji je osim trase po Vojvodini i Istočnoj Srbiji obuhvatio i posetu jednoj od najboljih staza za laganu vožnju u svetu, Tranfagarašan u Rumuniji.Sa tim dragocenim iskustvom najavljen je još atraktivniji reli za narednu godinu, koju nam je otela pandemija korona virusa. Pošto je pripreme za taj događaj praktično počeo već po završetku prethodnog relija, “nesalomivi iz Grocke” (kako sam ga nazvao kad je već u novembru 2018. u Muzeju automobila pripremio izložbu o razvoju elektromobila) nikad nije hteo da mu kao izgovor posluži sve što je išlo uz tu globalnu pošast, neki kažu katastrofu, neki misle prevaru…“Moja je obaveza ne samo da organizujem sledeći reli, već i da održim i sačuvam tradiciju”, govorio je svojim prijateljima, koji su ga ubeđivali da mu niko neće zameriti ako to ne učini. Zato je u proleće 2022. krenuo u opsežne pripreme da animira učesnike, pronađe one koji bi imali interesa da podrže tu značajnu manifestaciju, organizuje smeštaj i program…Veliki posao, ali probajte da zamislite kako je čovek bez praktično polovine životnih funkcija poslao više od tri stotine mejlova na različite adrese i razgovarao sa najmanje dve stotine ljudi. Da bi na kraju, sa žaljenjem, morao svima da javi da je reli za tu 2022. godinu otkazan.Tada je napisao: “Svi znate mene, ko sam i kakav sam. Bolest jeste teška, ali nisam takav da bih se predao na znake nerazumevanja i ljudske ravnodušnosti. Ovo što mi se događa dosada nisam doživeo nikad ranije i tek sada vidim sa kojim su se problemima suočavali svi koji su na bilo koji način ostali invalidi. Naravno, nastavljam dalje sa željom da iduće godine na dostojan način obeležimo desetogodišnjicu prvog relija…”

Perica Luković je tada obećao da će tom poslu pristupiti “na još ozbiljniji način”, da će se potruditi da “sve bude različito” od prethodnih relija”. “Moja je želja da napravim jednu ali pravu manifestaciju, na koju ćete svi rado dolaziti svake godine, sa osmehom na licu i raspoloženjem u srcu”, napisao je tom prilikom. I dodao da mu uopšte nisu važni ni klubovi, ni postojeće podele koje opterećuju ovaj lepo zamišljen i godinama sjajno organizovan reli.* * *Svedok sam da je ove godine moj prijatelj bio nadomak tog velikog cilja. Nije išlo lako, posebno njemu koji se sve teže kreće i sve teže komunicira, da bi se - kad je trebalo da sve finalizuje - ponovo umešala “viša sila”. Ovog puta u obliku nečega čemu bi se on i njegova porodica u svakoj drugoj prilici obradovali, a sad ga sprečava da uopšte izađe iz kuće.Zato me je zaista rastužio mejl, koji je stigao juče sa njegovim potpisom, u kome javlja da je reli “Lagano Srbijom” koji je trebao da se održi od 28. septembra do 1. oktobra 2023. godine je, na žalost, otkazan!“Dragi moji oldtajmeraši, sve sam radio i uradio i ostalo je još par stvari koje sam morao da završim. Međutim, jutros su u ulici gde živim i gde su prostorije relija ‘Lagano Srbijom’ počeli radovi na uređenju kolovoza (nova podloga, asfaltiranje, ivičnjaci itd...).Ulica je dugačka oko dva kilometra a ja sam negde na polovini, u jednom sokaku koji vodi do četiri izdvojene kuće. Asfaltu se svi puno radujemo, ali ti radovi mi onemogućavaju da organizujem, realizujem i aktivno učestvujem u ovogodišnjem reliju.”Ko ne zna kakav bi problem bio da se grdosija od čoveka kakav je Perica Luković makar jednom prebaci do mesta odakle bi mogao da se preveze kolima, nizbrdo od kuće pa strminom uz jarugu… ima pravo da po našem starom lošem običaju pomisli kako je ovo nekakvo opravdanje. A ko ne zna koliko je njemu teško zbog svega ovoga neka makar pokuša da bez mucanja izgovori ono Tranfagarašan!Ili neka jede onaj pileći parizer sa tri odsto piletine!