Pre četvrt veka, istog dana kad je objavljen prvi broj “Danasa”, osnovan je Savez nezavisnih građana za Zemun, kao (po mnogo čemu i jedini) vid organizovanog otpora radikalskoj vlasti u “gradu, najbližem Beogradu”.

Dokumente o toj trogodišnjoj borbi (1997-1999) moj prijatelj Dragan Stojković je ovih dana objavio u knjizi “Okupirani grad”, podsetivši kako su Zemunci reagovali na bahatost tadašnjih vlastodržaca sa Magistratskog trga.

Od oduzimanja stana porodice Barbalić, izbacivanja KUD “Branko Radičević” iz prostorija na mestu nekadašnje kafane “Crna mačka”, urbanističkog haosa, posebno na centralnom trgu, do prebijanja i zastrašivanja građana. Sve to uz kilavu, posvađanu i obesmišljenu opoziciju na lokalu…

Juče Zemun – danas Beograd. Okupirani grad. Isti naslov za istu bahatost i izrugivanje građanima, uz maltene istu takvu opoziciju. Za danas je najavljeno konstituisanje gradske skupštine, na osnovu rezultata trećeaprilskih izbora u koje više ne veruju ni “pobednici” ni njihovi protivnici. S tim što tek treba da se vidi ko će se i kako svrstati uz novo pakovanje stare vlasti.

Nije suština ove okupacije što jedino predsednik svega ovoga zna kako će izgledati ta nova koalicija, još manje ko će obnašati najznačajnije gradske funkcije, problem je što će ostati praktično nedodirnuta naprednjačka kamarila po organima uprave i javnim kućama.

Mnogi su se sprdali sa izjavom nesretnog pomoćnika direktora “Zelenila” kako kiša natopljava drveće koje raste ukrivo, ne shvatajući koliko je duboko taj korov pustio korenje… Uz takve se čak i Vesić pričinjava kao neko normalno “rešenje”.

Ali, to više nije problem samo Beograda. Zar nisu radikali protiv kojih su se borili članovi SNGZZ nastupali pod parolom “danas Zemun – sutra Srbija”!