1
Napisah juče da podržavam moje prijatelje sa Fejsbuk stranice “Odbranimo reke Stare planine”, koji na pitanje “ko umesto Vučića?” odgovaraju: “Ustav, institucije, zakoni, vladavina prava i slobode!” U tom smislu mnogo je važnije pitanje “šta posle vučićizma”, kako je stanje kad svega toga nema okarakterisao Borislav Novaković.
U tom smislu sjajan odgovor našao sam u tvitu Anje Weber, koja je citirala reči Golde Meir, premijerke Izraela od 1969. do 1974. godine, da su potrebna samo dva koraka “ako želite da izgradite zemlju u koju će se vratiti njeni sinovi i kćeri, ako želite da izgradite zemlju iz koje će oni otići samo tokom praznika, ako želite da gradite zemlju koja neće imati osećaj straha od toga šta budućnost nosi”:
“Prvi, da korupciju izjednačite sa izdajom, a korumpirane zvaničnike sa izdajnicima, do sedme generacije… Drugi, da tri profesije u zemlji budu najplaćenije: vojska, prosvetari i lekari. I što je najvažnije – radite, radite i radite, jer vas niko neće hraniti osim vas samih, a vaša zemlja je potrebna samo vama i nikom drugom. Kad to postane način vašeg života, onda ste postigli cilj!”
A moj prijatelj i povremeno baš oštar komentator Vladimir Vitlić napisao je juče da se njegov “partijski program” sastoji iz sledećih osam tačaka:
“Pod jedan, lustracija; 2. ispitivanje porekla imovine; 3. nezavisno pravosuđe; 4. kad tužilac proceni, podizanje optužnica za ‘minuli rad’ i sudsko procesuiranje ako je potrebno; 5. slobodni mediji; 6. evroatlantske integracije, sto podrazumeva ulazak Srbije u EU i NATO; 7. društveno uređenje po modelu savremenih evropskih demokratija; 8. ako je uslov za ulazak Srbije u EU i NATO i zavođenje sankcija Rusiji i priznavanje nezavisnosti Kosova.”
Ne znam kako vama, ali meni je u ovom “programu” odmah zapalo za oko da se ne pominje nešto što je čuvena Izraelka istakla kao jedan od najvažnijih uslova za izgradnju prosperitetne države i društva, a to je prosveta!
PROČITAJTE JOŠ
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja, nedavno je objavio o kojim temama je predsednik svega ovoga govorio za ukupno 58 sati gostovanja u dnevnicima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u periodu od 1. decembra prošle do 30. marta ove godine. Pa je tako izračunato da se pitanjem Kosova bavio čak 694 puta, spoljnu politiku je pomenuo 299, unutrašnje političke priče 181 put, te da su u prvih deset tema, o kojima je “čovek iz frižidera” govorio na pretežno na televizijama za ružičastu sreću bile ekonomija, infrastruktura, vojska i policija, nacionalni interes, mediji, ljudska prava i EU integracije.
Istovremeno je za ta četiri meseca gostovanja na svim televizijama obrazovanje pomenuo samo jednom (i brojkom: 1)!
Nasuprot tome, na društvenim mrežama je sve veći broj komentara u kojima se upravo promene u prosveti smatraju ključnim za razvoj čitavog društva. Tako je lik koji tvituje pod firmom “Jevrejin u srcu” predložio: “Plate prosveti 3.000 evra, prava, ali i OBAVEZE đacima, kao nekad, lektira, ekskurzije, ko ne zna gramatiku na avgust, analiza književnog dela, u sitne detalje, razvoj kritičkog mišljenja… Za dvadeset godina kad ta deca postanu ljudi, Švajcarci će dolaziti u Srbiju da rade. Da je pameti…”
A Vera, koja tvitove potpsisuje sa “Plavetnilo”, zabrinuta je činjenicom da su ovih dana đaci na testu imali najlošije rezultate iz srpskog jezika: “To je poražavajuće! Decu, a i roditelje, ne zanima maternji jezik, pismenost! Nije čudo što je nepismenost toliko raširena, što se jasno vidi po komentarima na portalima i mrežama. Propast obrazovanja – propast društva!”
Ovih dana je saopšteno da se zabrinjavajuće malo brucoša prijavilo za nastavničke smerove na fakultetima. Trend pada njihovog interesovanja traje već devet godina, a sada je, kažu, dostigao vrhunac, pa je na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta!
Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta. Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25, dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.
“Tone nam brod! Nažalost, ne postoje instant rešenja da ga spasimo i održimo na površini. Ovaj problem je uzeo maha i obrazovanje nam je u najvećoj opasnosti do sada. Srednjoškolci već godinama beže od nastavničkih smerova na fakultetima, a jasno je i zašto. Položaj nastavnika je u ovom društvu urušavan jako dugo, a ne radi se samo o novcu, iako je i taj faktor veoma važan. Međutim veliki problem je status nastavnika, koji je katastrofalan i zbog čega mladi sebe ne vide u toj branši. Dodatna otežavajuća okolnost je saradnja sa roditeljima i problemi sa učenicima, gde se nastavnici ništa ne pitaju”, objasnio je Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija.
Tviteraš Goran Vilotijević je na isti način prokomentarisao ove poražavajuće činjenice: “Nastavnike ne možemo da uvezemo iz Bangladeša! Nastavnički fakulteti propadaju. Malo je upisanih studenata. Što bi i upisivali? Da budu ponižavani i maltretirani za male pare? Da izgaraju i imaju iste plate kao oni koji ne rade ništa? Da budu gladni kada odu u penziju?”
Da li u takvom društvu i sa takvim odnosom prema prosveti bilo koga može da iznenadi podatak da je svaki sedmi tinejdžer u Srbiji probao neku vrstu droge, te da je starosna granica te dece sve niža. Ove podatke je nedavno prezentovao Milan Pekić, direktor kancelarije Vlade Srbije za borbu protiv droge.
Jasna Marković, direktorka Gimnazije u Lazarevcu, je tim povodom rekla da su ne samo podaci poražavajući, nego smo se svi zajedno našli “u jednom začaranom krugu beznađa iz kojeg se teško izlazi”:
“U školama je sve više učenika iz razorenih porodica, a nekada je to bila retkost, imamo učenike čiji roditelji moraju raditi po ceo dan da bi prehranili porodicu i ne stižu zbog toga da se posvete svojoj deci, susrećemo roditelje koji se osećaju očajno i nemoćno da bilo šta na bolje promene.
Ono što je posebno zabrinjavajuće u poslednje vreme su učenici sa raznim psihičkim problemima. A u takvim situacijama se lako mogu naći u klopci, jer im je teško podneti realnost koja ih okružuje. I, možda grešim, ali mislim da je tu uzrok od kojeg kreću drugi, teži problemi poput zavisnosti od droge, kocke, ulaska u sekte, agresije prema sebi i drugima…”
Umesto komentara, razmislimo makar o jednom aforizmu mog prijatelja Ninusa Nestorovića: “Mi smo naše buduće generacije sahranili pre nego što su se i rodile!”
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?