“Jednom podlom manipulacijom režima zaustavljen je Anketni odbor. Najmanje je bitno ko predsedava, važni su bili odgovori koje građani nisu dobili. Vlast je još jednom pokazala da može svako da izvrši zločin i ostane ‘netaknut’, umesto da je prva pokrenula AO” – ovaj tvit Stefani Alex je samo jedna od više stotina objava po društvenim mrežama posle prekida rada skupštinskog tela koje je trebalo da sagleda stanje i utvrdi činjenice koje su dovele do dva masovna ubistva početkom maja ove godine.

Narodna skupština, tako stoji u njenom poslovniku, obrazuje anketni odbor iz reda narodnih poslanika radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje, ali ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Oni su pak dužni da se odazovu pozivu anketnog odbora i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja.

Nije teško zaključiti šta bi najviše pogodilo one koji su prvo neprezno dozvolili a onda naručili šaradu oko osnivanja, konstituisanja i brzopoteznog arhiviranja rada anketnog odbora o masakrima u školi “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca 3. i 4. maja ove godine. Ja, lično, ne mislim da je to obaveza da daju istinite izjave, podatke i obaveštenja, jer su laganje, krivotvorenje činjenica i manipulacija informacijama među najvažnijim polugama aktuelne vlasti.

Njih bi mnogo više žuljalo prozivanje i pozivanje od strane trenutnog sastava pomenutog AO, što bi bila maltene prva prilika za izravni dijalog vlasti i opozicije, u istoj sobi i u isto vreme pred istim kamerama. E, taj “film” nećemo skoro imati priliku da vidimo!

Za nas starije, pojam anketnog odbora vezan je za prvu kakvu takvu političku pobedu ovdašnje opozicije, kad je posle martovskih demonstracija 1991. godine javno delovanje tog skupštinskog tela, uz odgovarajući pritisak javnosti, doprinelo ostavkama tadašnjeg ministra policije i direktora Radio-televizije Srbije.

U ovom veku samo je jedan Anketni odbor imao nekakav efekat – onaj o nestalim bebama. Njegov rad završen je usvajanjem izveštaja, većinom glasova u Skupštini. Iako je utvrđeno da je bilo međunarodnog krijumačeranja, zakon koji se na to odnosi donet je tek 14 godina kasnije.

Osim njega, nijedan drugi anketni odbor nije svoj rad završio usvajanjem izveštaja u plenumu – niti onaj koji se bavio atentatom na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, niti onaj koji je trebalo da ispita ubistvo bivšeg ministra odbrane Pavla Bulatovića, kao ni onaj koji je trebalo da utvrdi da li je bivši predsednik Republike Vojislav Koštunica prisluškivan…

Anketni odbori su još formirani radi ispitivanja da li je bilo zloupotreba oko trgovine strujom i bankarskim poslovima u vezi sa tim, izbornih nepravilnosti na beogradskim izborima 2004. godine, privatizacije fabrike “Knjaz Miloš”, te da li je nenamenski trošen novac u periodu od 2000. do 2012. na Kosovu, ali ni jedan nije završio rad, niti su odgovarajući izveštaji stigli pred poslanike.

Od kako su naprednjaci na vlasti u zgradi iza Rosandićevih konja su uglavnom odbijani predlozi opozicije za formiranje pojedinih anketnih odbora, što nije čudno s obzirom na predložene teme i povode, kao što su rušenje u Savamali, pad helikoptera ili “Jovanjica”. I zbog toga je bilo ne malo iznenađenje što je ovaj, vezan za tragične majske događaje, ipak “prošao”.

Mada, nasilno prekidanje njegovog rada više nikoga nije iznenadilo. Tako je lik koji tvituje pod firmom “Dexini68” napisao da mu “i nije žao onih iz opozicije koji su radili u tom AO, jer su poverovali radikalima da nešto hoće da urade”.

I dodao: “Ne ide to, rođaci. Ovo je nešto što mora biti iznad politike, u pitanju su ljudski životi kao i životi dece. Tu nema politike i rivalstva.” To je pojasnio „MIle Mrak“: “Kad vidiš da u tom AO sedi jedna radikalka Nataša onda shvatiš da je sve uzaludno. Jasno je ko će tu kontrirati i vući da se mlati prazna slama.”
I Dragan Tadić smatra da je “Anketni odbor upravo spašen velike bruke i sramote, jer je narod provalio da se organizovana mafija koja vlada Srbijom bukvalno poigrava narodom preko društvenih institucija kao u nekom rijalitiju”.

Sve u svemu, “predstava dostojna jednog Šekspira, od početka do kraja, jad i beda navučena na dve velike tragedije”, kako je to napisao “Mr Nemanja”.