1
Teško da ima prestonica, pa još od onih koje se diče kao važne turističke destinacije, gde bi zatvorili neku od najstarijih gradskih kafana. I to u samom centru centra, ako se računa tih stošest koraka od Terazijske česme do zamandaljenog „Zlatnog burenceta“.
Šta?! Nije valjda?! Zar i „Burence“?! Gde će im duša… već vidim neke od komentara. U ponedeljak 9. maja ove godine, nešto posle fajronta, koji je u poslednje vreme bio već u 20 časova, stavljen je katanac na ulazna vrata. Stavljen i ostavljen, kako je javio kolega Dragan Perić.
Gurmanska kafana u jednospratnoj zgradi, vlasništvo porodice Jovanović, na uglu Prizrenske i Sremske, pominje se od 1866. godine. Kamena skulptura, burence, postavljena je 1929. kad je na tom mestu sazidana petospratnica, koja i danas postoji. U novoj zgradi bila je i jedna od adresa Branislava Nušića (1864-1938), gore stanovao, u „Burencetu“ živeo.
„Bila je to lepa kućica“, baš tim rečima je atmosferu koja je decenijama vladala u ovoj kultnoj kafani opisao moj prijatelj Šime Koprivanac. Pa i u onoj poslednjoj u prethodnom veku, kad je on radio u „Zlatnom burencetu“.
Najmanje je u ovoj priči važna privatizacija i sve što se događalo sa nekad uspešnim preduzećem „Varoš kapija“. Verujem da bi Moca Pavlović iz „Proleća“ i Bole Kuzmanović iz „Kolarca“, kojima je zapalo da stave pomenuti katanac, kao poznati ugostitelji znali šta treba uraditi da bi „Burence“ izbeglo sudbinu „Arilja“, „Bosne“, „Tri lista duvana“, „Morave“, „Smedereva“, „Grgeča“, „Male astronomije“, „Zvezde“, „Takovskog grma“, „Kragujevca“…
Ja, jednostavno, ne mogu dalje da nižem ove destinacije iz bolje (kafanske) prošlosti. „Burence“ je „palo“ na Dan pobede. Kao simbol pobede nekog drugog, meni baš stranog Beograda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare