Bio je prvi dan aprila 2022. godine, kad se baš ništa nije dogodilo što bi opravdalo da je to Svetski dan šale. Izgleda da mi u Srbiji živimo neki „aprili-li-li-li“ život, u kome sve što je donedavno izgledalo nemoguće egzistira kao surova realnost, kad su šala, smeh i obično zadirkivanje postali nepoželjno ponašanje, kad su satiričari i aforističari ozbiljniji od voditelja televizijskih dnevnika, a prevare mnogo opasnije od nekih naivnih pokušaja tipa „nešto ti visi“…

Nema te gluposti koju možemo da smislimo a da mnogi u nju ne poveruju. Zato ću ovaj prostor iskoristiti za „lepe vesti“, koje će obradovati neke meni drage ljude, kao gospodina Milana Ocokoljića, dobrog duha restorana „Stari bunar“, kome je juče bio rođendan, zvezdarsku poštarsku legendu Pericu Nikolića koji sa suprugom Aleksandrom još slavi rođenje 3.500 grama teškog i 52 santimetra dugog sina Vuka, ili pak koleginicu Slobodanku Ast koja je, ne slučajno baš ovih dana, predložila sociologa Srećka Mihailovića za “Viteza poziva”, kao istraživača i naučnika kome se može verovati…

„Dugujem“ od ranije da pomenem i uspešno položeni specijalistički ispit iz opšte hirurgije doktora Milana Gojgića, sina mojih prijatelja Branka i Dušanke Dude, koja je u međuvremenu otišla u penziju posle tri decenije rada u Hitnoj pomoći… Zaglavljen u pisanju na „važne“ (i uglavnom lažne) predizborne teme, propustih da čestitam mojoj prijateljici Milici Vučković na uglednoj „Vitalovoj“ nagradi za roman „Smrt ishod atletskih povreda“…

Voleo bih da se već narednog 1. aprila probudim u normalnijoj i meni lično prihvatljivijoj Srbiji, ali se bojim da će tada, čim pomislim da je došlo vreme za lepe vesti, biti mnogo više onih koji če mi se uneti u lice i dreknuti. „Aprili-li-li-li!“

***

BONUS VIDEO: Čuvaj glas