Piše Ivan Mrđen: Dika i ponos

„Beskrajni plavi krug. U njemu, zvezda“ – naslov je prvog poglavlja romana „Seobe“. Možda je svemir zaista beskrajan, ali ova naša plava planeta nije. Bio lično na njenom kraju. I opet ću, nadam se, da vidim koliko jako, tamo dole, sijaju moje zvezdice.Na pola puta već godinama se ravnam prema još jednoj, mojoj plavoj zvezdi i njenom malom sažvežđu. Nisam Miloš Crnjanski, tek pisac u pokušaju, ali seobe ovde više nisu roman, već surovi život.Danas je rođendan Mirinoj i mojoj najmlađoj ćerki Marini, ali ne bih da trošim karaktere na opisivanje zbog čega je sve ona naša dika i ponos. To me podsetilo da sam krajem juna prošle godine, desetak dana pre nego što su krenule naše novine, onako, za svoju dušu, zapisao da mi je krivo što se ta priča toliko otegla, jer nemam gde da se pohvalim kako je naša ćerka imala retku čast da uđe u Mosque of Light, jednu od najpoznatijih džamija u Dubaiju, uz specijalnu dozvolu za snimanje sa razgovora sa njenim projektantom”.Isog dana je i naša najstarija Milena u Melburnu napravila sjajan video u okviru prezentacije planova njenog tima za poslovanje API (Australian Pharmaceutical Industries) u narednom periodu. Ali, ni time nisam mogao da se opširnije podičim…Sada mi se čini da ponekad i nesvesno, ističući to “moja dika” i “moj ponos”, guram prst u oko tamo gde takvih, naoko velikih, bitnih i značajnih događaja nema.Da budem iskren, sve više uviđam koliki je podvig živeti u današnjoj Srbiji, čuvati porodicu i prijatelje, a posebno podizati zdravo i pametno dete... A kad tome dodam u kakve sve jazbine svakog radnog dana odlaze oni što o(p)staju ovde, onda je to i za diku i za ponos!***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram