Piše Ivan Mrđen: Da li je moguća odbrana institucija iznutra?

Ovaj univerzitetski profesor u penziji, politikolog po struci, ekonomista po usmerenju, demokrata po ubeđenju, nacionalista po poštovanju porekla, istorije i tradicije, svetski čovek po kontaktima i interesovanjima, sasvim prirodno, veruje da su institucije važnije od ljudi koji se privremeno nalaze na njihovom čelu ili obavljaju određene društvene funkcije.U knjizi “Bespuća ekonomske politike u Srbiji” (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 2019.) navodi da se od institucija očekuje da obezbede kontinuitet društvenog razvoja, predstavljaju faktor ravnoteže, tako što če ustanoviti “nekonfliktan društveni poredak”:“U društvu u kome vlada moć instutucija nema mnogo društvenih konflikata, jer se sve funkcionalne ustanove kao što su policija, sud, javna uprava i sistem zaštite okoline tretiraju kao javno dobro, radeći nedvosmisleno u interesu svih građana, a nasuprot tome nekorisno i destimulativno za pojavu diskriminacije, nasilja i kriminala, korupcije…”Zato je i aktuelni slučaj policijske službenice iz Valjeva Katarine Petrović, koji je samo u toku Petrovdana doživeo nekoliko obrta, privukao pažnju uvaženog profesora:“Najpre je objavljeno da je puštena iz pritvora, a potom i da je tužilaštvo odustalo da je tereti za zloupotrebu službenog položaja. Više tužilaštvo u Beogradu, međutim, nije odustalo od krivičnog gonjenja, bar za sada. Da li je to, nakon prolećne pobune dve hrabre tužiteljke, uopšte bilo upitno?Vrzino kolo oko njene suspenzije i potencijalnog tamnovanja zbog odavanja ‘službene tajne’ s jedne strane, i poštenog rada jedne odgovorne službenice policije u politički osetljivom slučaju, faktički ne postoji. Princip vladavine prava, odbrane Ustava i temeljnih ljudskih i društvenih vrednosti je prioritetan.To što imamo Katarinu Petrović i druge profesionalne policajke i policajce, poput inspektora u slučaju ‘Jovanjica’ pokazuje da se institucije od potpune propasti mogu braniti i iznutra. Naša obaveza je da tu odbranu podržimo kao građani – ovde i sada.”Nije slučajno što profesor Đukić pominje i pomalo zaboravljene proteste iz marta ove godine, kad su u Beogradu, Novom Sadu i još nekim varošima održavani skupovi podrške “našim Laurama”. Još se pamti kako je tih dana ispred zgrade Vlade Srbije, a potom i ispred zgrade Republičkog javnog tužilaštva održan minut ćutanja „mrtvim institucijama“.Ako niste zaboravili, reč je o tužiteljkama Jasmini Paunović i Bojani Savović, koje su premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Odeljenje za opšti kriminal, samo zato “što su pokušavale da rade svoj posao”.Podsetimo, zamenica javnog tužioca Bojana Savović je premeštena nakon što je predmet koji je u posebnom odeljenju vodila doveo do hapšenja šest lica koja se sumnjiče za to da su oštetili Elektroprivredu Srbije za 7,5 miliona dolara tokom izvođenja radova na termoelektrani Kostolac B. Njena koleginica Jasmina Paunović, koja je radila na drugom delu istog predmeta, premeštena je iz posebnog odeljenja nakon što je odbila naređenje nadređenih da za svaki korak traži njihovo odobrenje. Za ovu naredbu Paunović je ocenila da „zadire direktno u samostalnost i integritet“ tužilaca.I tada se javila nada da bi nekoliko hrabrih ljudi, mogli da doprinesu unutrašnjim promenama institucija, da ih vrate na početna podešavanja, a to je, kako je pisao profesor Đukić, da budu “javno dobro”. U tom smislu i personalizovani zahtevi aktuelnog “majskog prevrata”, koji će večeras imati svoje jedanaesto izdanje, pokazuju čvrsto uverenje da je upravo nefunkcionisanje određenih instutucija dovelo do nepodnošljivog bujanja kriminala, nasilja i korupcije!