Piše Ivan Milićević: Šta se dogodilo sa pričom o nestalim kotvama s krova novosadske Železničke stanice?

Tužilaštvo je u okviru istrage naložilo da se obave brojna građevinska i druga veštačenja, koja bi, osim otkrivanja tačnog uzroka tragedije, trebalo i da ukažu na odgovornost pojedinaca i upriliče spisak onih koji će se naći na optužnici.

Iako javnost budno prati kako teče istraga, od količine informacija koje svakodnevno dopiru sa svih strana, gotovo da je nemoguće držati ih sve, u svakom trenutku, u fokusu pažnje. Upravo iz tih razloga, verovatno je poslednjih dana u potpuno drugi plan zapala jedna od najuznemirujućih teorija o uzrocima pada nadstrešnice, a o kojoj se više uopšte ne govori.

Tu verziju, već u prvim danima nesreće, javnosti je predstavio inženjer CIP-a Zoran Đajić, zahvaljujući čijem profesionalizmu i odgovornosti je stavljena tačka na pokušaj najviših državnih funkcionera da flagrantno obmanu javnost da nadstrešnica nije rekonstruisana, ne bi li evidentnu „ubilačku“ korupciju proglasili nesrećnim slučajem. O istoj verziji, govorili su potom i drugi stručnjaci, inženjeri građevine i arhitekture, ali je do danas istražni organi, iz neko razloga, nisu isterali načistac.

Naime, inženjer Đajić je odmah skrenuo pažnju da snimci iz drona nedvosmisleno dokazuju da sa krova Železničke stanice nešto nedostaje. U pitanju su takozvane kotve, kojima su, na svojim vrhovima, na mestu gde izlaze iz krovne konstrukcije, bile pričvršćene zatege koje su držale nadstrešnicu. Na snimcima pre rekonstrukcije kotve se jasno vide, dok ih na onim posle rekonstrukcije i sanacije krova više nema.

Đajić je upozorio da se čini neverovatnim da je neko ko je bio zadužen i odgovoran za sanaciju krova, uklonio kotve, koje su verovatno smetale prilikom radova na hidroizolaciji krova, a da ih potom nije vratio. Iste tvrdnje izneli su i profesori Arhitektonskog fakulteta u „Utisku“, napominjući da je u tom slučaju nadstrešnica zapravo ostala otkačena od ostatka krovne konstrukcije, te da nije bilo pitanje da li će pasti, nego kada će pasti.

Ova teorija je, slučajno ili s predumišljajem, ubrzo dobila „kontrateg“, koji je, osim u medijskom prostoru, postao i vodeći argument na brojnim internet-forumima i društvenim mrežama, gde se tvrdilo da se na snimcima, zapravo, ne vide kotve od zatega, već nekadašnji nosači za neonsku reklamu, koja je godinama stajala na krovu – Novosadske banke. Diskusije o tome da nosači nisu mogli da stoje na frontalnim ispustima cik-cak konstrukcije krova, te da ih niko ne bi ušrafljivao direktno u pravcu zatega, u nekon trenutku je okončana, nakon što se pojavio snimak na kom se vide i nedostajuće kotve, ali i stari držači za reklamu, znatno udaljeni ka sredini krova.

Uprkos svemu tome, pitanje na koje do danas niko zvanično nije odgovorio jeste: Da li su na krovu postojale kotve? Tačan odgovor pružio bi zasigurno originalni projekat zgrade, koji je, kako su rekli zvaničnici, avaj, zagubljen. To nas dovodi do čak dva ključna pitanja bez odgovora: Gde je projekat Imrea Farkaša i gde su nestale kotve sa krova?

Sa druge strane, u tužilačkoj naredbi o sprovođenju istrage, gde se prvi put okvirno govori o mogućem uzroku pada nadstrešnice, ukazuje se na koroziju krovnog nosača zatege, te njeno uništavanje i truljenje iznutra. Kao dodatni faktor se navodi i činjenica što je sama nadstrešnica dodatno otežana aluminijumskim okvirima i staklom, pa se čini da će čitav slučaj biti skoncentrisan upravo na koroziju zatega, (s tendencijom da se sve prepiše višoj sili) i odgovornosti za dodatno opterećenje nadstrešnice.

Ipak, ono na šta je više građevinskih inžinjera ukazalo jeste, da u ondašnjoj, ozbiljnoj državi, podjednako ozbiljno i temeljno su izvođeni svi građevinski projekti javnih objekata, posebno nakon Skopskog zemljotresa 1963.  Sa posebnom pažnjom pristupalo se faktorima sigurnosti, čiji su koeficijenti  vazda bili veći na „visećim“ objektima. Preciznije, nadstrešnica je nesumnjivo projektovana da podnese bar dvostruko veću težinu. Koliko je verovatno da su okviri sa staklima uspeli da "prebace" tu težinu, kao i onu kojom teži, recimo snežni pokrivač koji se tokom svih 60 godina zadržavao na toj nadstrešnici, nova je runda pitanja, koja nas opet udaljava od početka.

Zato, u ciju istine, vratimo se nazad na osnovno pitanje- gde su kotve sa krova?