Piše Ivan Milićević: "Pravni značaj" Nenada Stefanovića - Istinskog Laurita

Ova dirljiva, ustavotvorna i nacionalno osvešćena izjava zaista bi se mogla okarakterisati kao nesporna, pod uslovom da ju je izgovorio neko sa elementarnim pokrićem i integritetom koji bi trebalo da poseduje nosilac tako visoke pravosudne funkcije u jednoj evropskoj zemlji.

Međutim, činjenica da ju je ispalila individua koja je dospela na funkciju na talasima one iste politike koja punih 12 godina razara upravo Rezoluciju 1244, teritorijalni integritet Srbije, te u završnom činu kom upravo svedočimo, gasi i predaje sve institucije i svoje građane ostavlja na milost i nemilost, jedino što Stefanovićev pisani monolog može da izazove kod zdravih ljudi jeste teško zapaljenje moždane opne.

Činjenica da se oružani obračun u Banjskoj, sam po sebi, takođe kosi sa navodima rezolucije koju Stefanović voli da citira, očigledno njemu nisu bili dovoljni motiv da ubrza istragu koju VJT u Beogradu vodi protiv Milana Radoičića, iako su, u njegovoj ratnoj i paravojnoj igrariji, tri srpske duše, na pravdi boga, izgubile glavu na ramenima, kao i četvrti albanski policajac. Navodi da istragu VJT koči Euleks, koji nije dostavio nekakvu dokumentaciju, klasičan su i već viđen pokušaj jalove manipulacije i spinovanja, koji se serviraju javnosti s idejom da je mentalno zaostala, te da pati od istorijskog zaborava.

Upravo je „Nova“ prošle nedelje objavila navode Euleksa da ova misija ne sprovodi nikakvu istragu o slučaju „Banjska“, da ne izdaje bilo kakve izveštaje, te da se time bave kosovske institucije. Ukratko, posao Euleksa nije da prikuplja i dostavlja dokazne materijale Stefanoviću, zbog čega je njegov pokušaj da uperi prstom upravo u ovu misiju i okrivi je za sopstveni nerad, u najmanju ruku, uvredljiv i tragikomičan. Posebno, ako se ima u vidu da je upravo Srbiji, zarad njenih građana, posebno onih na severu Kosova, bilo u egzistencijalnom interesu da slučaj „Banjska“ u potpunosti rasvetli i krivce privede pravdi, mnogo pre nego što je to uradila Priština.

Umesto toga „samozvano kosovsko tužilaštvo“ napisalo je akt na 150 strana, targetiralo državu Srbiju, ali i Vojsku, da su gajile i organizovale „teroriste“, čime su sebi stvorili okvir za sprovođenje upravo ovoga što se poslednjih dana događa na Kosovu. Ovim je, po ko zna koji put, upravo Nenad Stefanović dokazao da se ne bavi zaštitom interesa države Srbije i njenih građana, a posebno ne zaštitom teritorijalnog integriteta i interesima Srba na severu. Upravo će njegov ekser, koji trenutno ukucava u kovčeg Rezloucije 1244, biti jedan od poslednjih, kojim će istovremeno biti zapečaćena sudbina Srba na severu Kosova.

A šta je zapravo Nenad Stefanović radio poslednjih godinu dana? Dok je Priština pisala optužnicu i režirala poslednji čin progona Srba, a on „čekao Euleks“ da bi gonio Radoičića. Protiv kog je, ko nije zaboravio,  na jedvite jad i pokrenuo istragu, a potom mu, uz nepotpuni zahtev za pritvor, omogućio da se brani sa slobode?

Ne bi bilo naodmet podsetiti na sve one ponizne i učepljivačke ode predsedniku koje je štancovao svake nedelje, paralelno sa slap-prijavama kojima je nastavio da proganja i maltretira svoje opsesivne neuroze, nepodobne tužiteljke, tj. „lažne Laure“. Progonio je i hapsio studente, aktiviste, demonstrante, imaginarne atentatore sa društvenih mreža,  ignorisao dokaze izbornih krađa, isterivao javnost sa najbitnijeg suđenja u državi u slučaju „Ribnikar“, pozirao sa podignuta tri prsta,   „cirkao“ i paradirao na prijemima u Ambasadi SAD…

Nema šta, sve što se i dalo očekivati od vaskolikog i istinskog Laurita.