Piše Igor Avžner: Je’n, dva, TRI – ili Poslednji valcer

Autor: Igor Avžner

Pored poljubaca, Svetog trojstva i košarkaške trojke, postoji za našu budućnost jedan, po meni, jako značajan, pravni, a ne simbolički smisao. Naime, Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku definišu organizovanu kriminalnu grupu kao grupu od najmanje TRI lica udružena radi sticanja protivpravne koristi. Definicija je malo pojednostavljena radi lakšeg razumevanja.

Tri poluge otete države

TRI poluge na kojima je bila bazirana autokratska vlast bile su: oteta država (pre svega aparat sile, tajne službe i pravosuđe), oteti mediji (stalno plasiranje laži, manipulacija i blaćenje protivnika) i oteti novac — mahom iz budžeta, dakle naš novac, ali i ucenama i „aranžmanima“ sa privrednicima i „privrednicima“.

Pri tome nikako ne smemo da zaboravimo slične aranžmane sa „prijateljima“ iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i mnoge druge. Na privilegijama, dobijenim preko otete države i propagande preko otetih medija o „ugovorima veka“, „zapošljavanju hiljada novih radnika“ i „svetloj budućnosti“, oni ne samo da su ostvarivali ogromne profite, već su i uništavali budućnost ove nacije. Da u tom kontekstu pomenem Rio Tinto i, kako se čini, plaćene promotere iz redova najviših državnih funkcionera poput Brnabićke i sličnih. Takvih kompanija je bilo i, nažalost, ostalo u “amanet”… desetine, u najmanju ruku.

Fenomenološki posmatrano, motiv bivšeg političkog režima je uvek bio isljučivo i samo novac! Ponoviću - naš novac. Da bi uspešno i bez kazne dolazili do njega, morali su da kontrolišu poluge države na štetu čitavog naroda, a u korist malog broja ljudi. Ipak, bez stvaranja medijske paralelne stvarnosti sve ove krađe ne bi bile moguće. Kao što ne bi ni mogle da traju toliko dugo.

Neizdrž iza zavese

No, da se vratim na svoju struku. Tog davnog februara 2025. godine, u svom maniru Aleksandar Vučić, zvani „neizdrž“ kada su medijske najave u pitanju, najavio je da će od novembra iste godine doći do promene vlasničke strukture, reorganizacija kompanije United Media i ostanak bez posla mnogih iz redakcija koje su očigledno bile „kamičak“ u medijskoj cipeli, ali i mentalni kamen spoticanja njegove vlasti. Odakle je to znao?

Pomenuh „neizdrž“, jer je isti modus operandi imao i sa najavom zvučnog topa, ali i pomenuta osoba i pomenuti „slučajevi“ su već u nadležnosti sada koliko-toliko otrgnutih delova države iz ruku otmičara. Od Stokholmskog do Frankfurtskog sindroma otetih, ponekad je samo jedan korak. Izborni.

Mnogi i dalje ne razumeju ili ne žele da razumeju, poteze i želju za razotkrivanjem dešavanja iza Vučićeve „zavese“ u vezi sa pokušajem preuzimanja preostalih slobodnih medija United Media. Kako kaže jevanđelje: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ Nisam vernik, ali mislim da razotkrivanje svih ovakvih mahinacija može sprečiti neka nova, slična dešavanja od strane neke buduće vlasti. Bilo koje. Bilo kada. Mediji moraju biti korektivni faktor u javnom interesu, a ne propagandna mašinerija. U suprotnom, nisu mediji.

Kalifi i kasna večera

Naravno, postoje i oni koji nisu čitali Bibliju, ali znaju da postoji Andrićev venac. I ništa više. A naš nobelovac je rekao: „Teško onom ko mora nekog drugog da unizi da bi se sam uzdigao, ili da zaboravi na sve druge da bi video samo sebe.“ U tom maniru su neki pomislili da je došao njihov trenutak da, kao iz stripa Iznogud, postanu „kalif namesto kalifa“, ne shvatajući da u stvari Iznogud znači He is no good ili „Ne valja“.

Tako su i neki stranci, u kooperaciji sa „našima“ čija su imena već poznata iz krivične prijave koju sam podneo Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, pomislili da će njihova sveća goreti do jutra. Jutro je svanulo, a sveća im se ugasila, makar gorela do pred samo svitanje. A bili su tako blizu. Na njihovu žalost, nema dalje. Vetar promene i pravde nosi svoje.

I ne mislim samo na TRI stranca i Lučića. Mislim i na TRI portugalska i jednog mađarskog državljanina. I mislim na još mnoge “naše” koji su iza maske „novinara“ bili propagandisti. Sagledavali sebe kao Reform tortu, a dobacili su jedva do Minjona. Na one koji su u poslednjem trenutku umislili da mogu da postanu zvezde, jer je oblačno nebo prekrilo prave. I još na mnoge koji pored Andrića i Biblije nisu umeli da „pročitaju“ ni kad je vreme za veru, a kad za večeru. A naročito kasna večera zna da presedne.

Vreme za međukorake

Je’n, dva, TRI… brojanje za valcer. Mnogim pomenutim - svakako poslednji. Samo je bitno da i mi shvatimo da nekada postoje i međukoraci. I baš oni daju „ukras“ plesu. Nije svako sposoban za te finese, ali oni koji jesu, i znaju da jesu, moraće malo da se potrude i ulože dodatni napor da ih izvedu. Ne zbog želje da postanu „kalifi namesto kalifa“, već da urade ono što neki drugi ne mogu, ne smeju ili ne znaju. A zbog opšte koristi. One koju je odlazeći režim svesno bacio u neki treći plan.

Vreme gledanja samo sebe i najbližeg okruženja, gledanja da „samo sačuvamo živce“, „jer ne želimo da učestvujemo“, hteli, dragi moji, ili ne, prošlo je. Došlo je vreme da se na primeru pokaze poslovica: „Svi ljudi greše, a samo glupi ponavljaju svoje greške.“

Jednom smo napravili grešku dve hiljadite. Koliko smo pametniji dve hiljade dvadeset šeste, imaćemo priliku da vidimo veoma brzo.