18
Neko, baš uporno i nametljivo, u poslednje vreme potura priču o formiranju fudbalske Super lige šampiona, projektu koji bi zamenio postojeći i koji bi drastično preoblikovao strukturu takmičenja najuspešnijih evropskih klubova.
Pretpostavljam da vam je poznato zašto i kako je nastala, te kasnije vrlo agresivno promovisana ideja o promeni formata Lige šampiona, elitnog UEFA takmičenja. Ako baš i nije, potrudiću se da vam, najsažetije moguće, predočim neke bitne stavke kako bih ukazao na moguće posledice, ne samo po srpski fudbal i njegove klubove, nego na evropski i svetski fudbal uopšte.
Radi se o sukobu, oko čega drugog nego oko para. Naime, ogromna svota novca vrti se u fudbalu i logično je da do nekog dela kolača žele da dođu mnogi, a naročito oni koji su u mogućnosti da odlučuju o pravilima raspodele. Godinama su se, oko te finansijski izuzetno primamljive „poslastice“, borili UEFA (evropska fudbalska organizacija) i FIFA (svetska fudbalska organizacija), da bi od pre par godina, na najprofitabilnija takmičenja oko bacili i najbogatiji pojedinci iz čitavog sveta. Naprosto su videli mogućnost da preko evropske Lige šampiona, najkvalitetnijeg klupskog takmičenja na svetu, „obrnu“ malo svog kapitala i uvećaju ga višestruko. Njihovo predatorsko čulo nikada nije ni dolazilo u pitanje, pa zašto bi i u ovom slučaju?
Smislili su zaista dobar način da otrgnu od UEFA to elitno takmičenje, čime su u igru protiv sebe uvukli i FIFA, koja je oduvek imala želju da se od Lige šampiona i sama ovajdi. Inače, FIFA je planirala da nekim sitnim „ucenama“ natera UEFA da zajednički naprave projekat i podele zaradu, a ne da sve ide UEFA.
PROČITAJTE JOŠ
E, onda su se pojavili planetarni bogataši, „namirisali“ lovu i učinili nešto što je uzburkalo čitavu fudbalsku javnost, a ujedinilo UEFA i FIFA. Navodno. Kažem navodno, jer niko još nije siguran da tog „trećeg u igri“ nije angažovala neka od ove dve organizacije.
Još samo malo o tome šta pripremaju, pa da počnem sa „slutnjama“.
Uradili su ono što moćnima ne predstavlja problem, ni kada su u pitanju mogućnosti (čitaj pare i logistika), ni bahatost. Počeli su sa vrbovanjem čelnika najboljih evropskih klubova. Način vrbovanja je jednostavan za razumevanje. Obećano im je toliko para, da je gotovo nezamislivo odbiti tu ponudu. Tri stotine pedeset miliona evra za sezonu, svakom klubu koji pristane na format takmičenja kojim nas medijski dave, evo treću godinu.
Super liga šampiona imala bi dvadeset klubova koji bi se takmičili u poluzatvorenoj ligi, iz koje za većinu ne bi bilo ispadanja i u koju bi „na kašičicu“ mogli da uđu tek po neki, ali prethodno već prijavljeni za takav sistem. Količina novca koji bi se tu „vrteo“ stvorila bi situaciju da u Evropi imamo tih dvadesetak i nešto super-timova, a sa druge strane sve ostale. Prva asocijacija na posledice, deluje logično. Ovi ostali, najverovatnije bi služili za „proizvodnju“ igrača, ili kao sirovinska baza. Postala bi regularna i normalna kupovina dece „na kilo“, od koje bi u tim super timovima zaigrao tek svaki stoti klinac. Najgore je što takva sudbina preti i srpskom fudbalskom resursu.
Poenta je dakle, u terminu Super timovi. Sve što nam nagoveštavaju da će uraditi od Lige šampiona, one koju smo kako-tako prihvatili, svodi se na zadovoljavanje interesa vlasnika love i njihovog poimanja sporta. A, znamo kako se sa sportskim takmičenjima barata u državama gde ne postoji klupska tradicija. Ona tradicija koju ne prate samo godina osnivanja i marketinško-medijska moć, nego i osećaj privrženosti navijača, poistovećivanje i održavanje rivaliteta sa navijačima drugih klubova, pre svega iz iste države. Super liga šampiona, poremetila bi tu tekovinu i napravila jaz koji bi vremenom „ubio“ i suštinu fenomena fudbala.
Setimo se kako je Real to primenio sa čuvenom generacijom preskupih igrača, čuvenih „Galaktikosa“. Da budem iskren, trajalo je to kojih pet-šest godina i …? Projekat, koji je podrazumevao dovođenje Figa, Bekama, Ronalda, Zidana… doneo je samo tri trofeja najvećem fudbalskom klubu na svetu. Premalo za ekipu koja je zamišljena kao najdominantniji tim u istoriji. Ali su zato „Galaktikosi“, ko zna koliko puta gostujući po Aziji, prepunili kasu Madriđana. Marketinški uspeo poduhvat, ali fudbal, suštinski, od toga nije mnogo ućario. I NBA je to pokušao sa Majamijem, u kome su Dvejnu Vejdu pridružena još dva superstara, Kris Boš i Lebron Džejms. Oko odluke ovog drugog gde će nastaviti karijeru, mediji su mesecima pravili sapunicu, a kada je konačno stigao na Floridu, stvoren je komičan disbalans između tog super-tima i ostatka lige. Do te mere da su Majkl Džordan i Medžik Džonsom bili zabezeknuti načinom na koji je Džejms rešio da dođe do titula. U njihovo doba bilo je sramota praviti takve „kiborg“ timove da bi se osvajale titule. NBA liga je imala bar malo harizme i postojao je zajednički klupski kodeks.
Ima tih primera još, ne samo u fudbalu i košarci i svi su srećom prošli kao svaki „budženi“ proizvod.
Zatvorene lige, sa timovima koji su pravljeni prema marketinškom, a ne sportskom principu, gubile su publiku. Evo vam košarkaške Evrolige, kao primer. Jesu tu najbolji klubovi Evrope, jesu tu najbolji, dostupni igrači, ali nema te draži koja je postojala u doba kada su u „zabran“ najbogatijih, ponekad mogli da uđu i timovi sa manje para, ali više sportskog srca.
I, onda se zapitamo, čemu sve to?
Nije tajna da je lova u pitanju, ali i nova tržišta, ona sa milijarderskim brojem konzumenata. Da, Kina i Indija, prevashodno. Retko ko to obelodani, ali se zato potencira holivudski aršin vrednovanja. Pare, glamur, zvezde i slične koještarije. A, tom novom tržištu potrebno je ponuditi cirkus sa najboljim artistima, jer jedino tako će ovi željni svega i svačega kupiti robu.
Ako nekako i krenu u realizaciju te sulude ideju o Super ligi šampiona, postavlja se pitanje, hoće li se evropski fudbalski klubovi zadovoljiti parama, znajući da na drugoj strani gube neke druge vrednosti, ili će se suprotstaviti? Za otpor, koji bi mogao da spasi mnoge fudbalske klubove od gramzivosti parajlija, neophodno je imati dve vrste oružja. Dovoljno para, a uvek ih je dovoljno bilo i biće, te kuraži da se nepristojne ponude odbiju. Za ovo drugo nisam siguran da je ima toliko, koliko je potrebno bar za nadu.
Spas bi mogao da usledi iz nekog trećeg razloga, koji je još uvek u domenu špekulacija. Koji je to razlog „iz senke“?
Imam utisak da se i dalje vodi žestoka borba za poziciju koja obezbeđuje rukovođenje UEFA takmičenjima i da se ekstremne varijante, kakva je ova Super liga šampiona, ubacuju kao pretnja onima koji ne pristaju na deobu kapitala ili na drukčiju preraspodelu dobiti. U stvari, voleo bih da je tako.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare