Ovo je priča o nečemu čega ima previše u našem društvu. O agresiji. Agresiji države prema pojedincu. Agresiji čoveka prema čoveku. Agresiji deteta prema tvorcu. Agresiji prema životinji. Agresiji prema sebi. Otkuda to u nama? Devedesete? Slike sa ekrana nacionalnih televizija? Filmovi i spotovi? Igrice? Ako razmišljam o toj emociji prvo mi na pamet pada ova pesma. Who See, Žuta minuta. Onaj trenutak kada uđeš u svoj mrak i iz tebe izađe nešto strašno. Nešto što te plaši i ne možeš da ga kontrolišeš. Nešto što ti izbriše svako sećanje, svaku društvenu normu, svaku emociju koju si imao. Nešto što te obuzme.