21
Jedan od retkih, za koje mi je iskreno žao što nisam imao prilike da upoznam, je on - Sinan Sakić. Mnogi bi pitali zašto? Rođače, ako si muškarac, ako si ikada u nekoj kafani utonuo u mrak svoje duše, samleven alkoholom i okružen svojom braćom, onda ne moram da ti pričam. Bilo je boljih vokala, bilo je boljih aranžmana, ali te duše dorćolskog skršenog slavuja, nije bilo i biti neće. On je bio i biće kralj šmekera, mangupa i bitangi. Pevao je mnogo puta za dušu, i mnogi bi mogli nešto da nauče od šmekera. Nije sve u kinti, rođaci, nije život za tri dana. Obuzdajte svoju alavost. Sinane, brate, svakom te svojom suzom ljubim negde gore.
Kako nekoga naučiti da bude šmeker ako takav nije rođen? Evo Peco, mali savet. Navuci jednom skafander, uđi na neko odeljenje i lepo reci, jeo sam govna, jebi ga, morao sam. Izvinite ljudi, biću bolji. Teško, a? Pa teško je Peco, kao što je teško i da slušaš svaki dan da ti bar sto ljudi kaže „Čuvaj se“, a znaš da ništa ukrao nisi, nikoga zajebao nisi. Nije lako biti šmeker. Nije lako, ali nema cene. Kao u crnogorskoj pesmi kada sin kaže majci da nije rođen za mišje rupe i da ide u hajduke, jer ko ne umije da zašuti, njemu slađe poginuti, a ona mu odgovara: „Idi sine, idi rode, što je čoek brez slobode? Ako nijesi to što jesi, što si onda, ko si, đe si?“
Noćas pevam za vašu dušu, za džabe… A šta ste vi, glodari, u životu uradili a da niste dobro naplatili? Neku cevku poboli, neku ulicu asfaltirali, neku školu popravili, a da se niste ugradili? Da, kako da ne. Niste šmekeri, jebi ga. Loše jebete, ne izgledate nikako, kada zinete kao da je neko pustio ploču na dvesta obrtaja. Uvek ista, loša govna iz vaših usta. Niste šmekeri. Ne volite ljude, vidi se. Gledam vas, pa pogledam moju braćalu. Tona tetovaža, sto godina robije. I grlim ih kao mačiće, za mene su to ljudi. A vi? Maknite se da vas ne ispovređujem…
Odem drugu kome poslednji rod, njegova tetka, leži na samrti. Pojedena karcinomom. Oči mu pune suza, kaže pomaži brate moj. Pokušavaš da mu objasniš da je kraj, da joj nema pomoći, da kao čovek treba da ode. Plače, moli za pomoć. Sestri kažem kakvu infuziju da spremi. Posle sat vremena baka ustaje, seda na krevet i pita šta ima da se jede. Ovaj opet plače, ali od sreće. Krećemo napolje on me hvata za rukav. Koliko sam dužan? Ništa brate, neke stvari nemaju cenu…
Privatne ordinacije me nerado angažuju. Ne tražim brdo dijagnostike, ne skidam kožu sa leđa. Deki od devedeset godina zakazujem kontrolu za pet godina. Deka zbunjen-doktore, je l’ vi znate koliko ja imam godina!? Znam, matori, upiši negde kada moraš da se javiš i nemoj slučajno da se nisi pojavio na pregledu. Umire od smeha starina… A onda gledaš svoje uposlenike, ljude koje plaćaš da servisiraju tvoje potrebe, majmune utripovane nekom moći šta pričaju, kako se ponašaju. Kako smo tu selekciju čovekomrzaca uspeli da napravimo? Hajde što su glupi, što su prevaranti, ali baš toliko da mrze ljude… Jel’ vama to normalno?
Ovo je godina Sinana Sakića. Naš Peca i Shit Makersi su uoči izbora kao čavke ponavljali naslov Sinanove dobre pesme „Život da stane ne sme“. Kad god bih to čuo trzao sam se. Samo sa čekao da Natapirana uđe na konferenciju sa kasetofonom, kao David Byrne u spotu Psycho Killer. Kakva simbolika, rođaci…
I život nije stao. Sem za par hiljada naših rođaka i komšija, smeštenih u moderne, nikada bolje, srpske bolnice. I sada se ljute naši krizičari, tj članovi neformalne družbe Avengersi. Nismo dovoljno stručni. Pa brat Sinan bi od vas, luzera imao bolje rezultate, nemoralni gmazovi.
U kafane rođaci, dok ih imamo. Burbon (toplo je) da teče u potocima. Sa braćom, sa drugovima. Sinan da se sluša. Prave vrednosti asfalta i dorćolskih mangupa da vaskrsnu. Da Srbin, muškarac, ima kodeks šmekera a ne seljačine ili glodara. I kada dođe trenutak da pokažemo da nam ni drugi organi nisu zakržljali.
Imam samo jedan zahtev! Ne vraćajte Vesića u moje Kraljevo, ljubim vas, braćo.
Sipajte mi dupli, braćo, mangupi, barabe…
Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Navedeni računi se vode na mene. Sav prikupljen novac će biti upućen Aleksandru Obradoviću, otpuštenim niškim žandarmima i dvema profesorkama iz Bele Crkve. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu samo jednu grešku napravili – bili su časni.
Raiffeisen banka AD
Dinarski
265000000576857940
Devizni
RS35265044000005631664
EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW
USD SWIFT/BIC. RZBAATWW
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
