12
Odavno nisam čuo ovako dobru domaću stvar. Kada sam je prvi put pustio rekoh sebi, uh šta je ovo, bre? Kao kada bi se sreli Massive Attack i Sonic Youth i napravili kopile. Moćna bas linija u stilu Massiva i fuzz gitara Sonica. Repetitor sa albuma Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji iz 2020. Spot je izašao pre nedelju dana i sniman je na Biološkom fakultetu. Teskoba, mrak, mrak. Kao i ova kolumna.
Zamislite da ljudi koji vam ne prijaju nestaju. Na čudne načine. Ali nestaju. Mora da biste pomislili da vas Svevišnji baš voli. Da svaki kamičak koji vas žulja u vašoj cipeli na neki volšeban način ispadne iz cipele. Bez vašeg meškoljenja. Bez vas. Sam od sebe. U januaru se navršilo tri godine od tragičnog okončanja života Olivera Ivanovića. Uprkos svim najavama, ime ubice nije poznato javnosti. Možda zato što je albansko? Ma sigurno je zbog toga. Na delu Kosova pod jasnom kontrolom ove države, nakon višenedeljne hajke na mediju boje uloška, nestaje jedini kamičak u cipeli Srpske liste. Koja je pod jasnom kontrolom jednog čoveka. Koji prvi ljubi i teši udovicu. Oliver je bio jedina smetnja jedinstvu na Kosovu. Nakon zapaljenog automobila 2017, harange na nacionalnoj frekvenci, on jednog jutra odlučuje da ode do prostorija svoje partije. Noć uoči odlaska isključuje nadzorne kamere. Toga jutra stoji ispred kapije. Grize ga savest za sva zlodela koja je počinio i Srbima i Albancima, pa ga stoga podjednako vole. Vadi pištolj i sebi smešta više hitaca u leđa.
Pročitajte još...
Vladimir Cvijan u dugom, zimskom kaputu,stoji naslonjen na ogradi dunavskog splava. Grize ga savest. Svestan je koliko je nervirao jednog čoveka kojem se ni ime ne spominje. Godine samoegzila su ga umorile. Toliko dugo nije video roditelje, ženu i decu. Svestan je svake svoje nepodopštine. Svestan je koliko zna. Pokušava da zaboravi i Caneta Subotića i tajne račune. Grize svoju donju usnu. Hladnu i vlažnu. I prebacije se preko ograde u ledenu vodu. Ona mu usporava rad srca, muti misli. Razmišlja samo kako da sakrije svoju smrt naredne tri godine. Da nikome više ne bude važno.
Osvetiću se kad-tad Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf, su reči koje nikada nije izrekao jedan žgoljavi, anoreksični dečak sa funkcijom ministra informisanja. Slavka bole te reči. Boli ga i buka tih aviona koje je prizvao svojim pisanjem. Boli ga što i te divne ljude iz Službe odvaja od njihovih porodica jer moraju da ga prate u stopu. Jednoga dana, vraćajući se iz šetnje sa nevenčanom suprugom, prilazi parkiranom stojadinu i klonovima koji su sedeli u njemu kaže, Idite, ljudi, svojim ženama i deci. Ovi pale stojadina i odlaze. Međutim, najobzirniji od njih, gospodin Kurjak, traži da zaustave automobil jer želi da se zahvali ovom divnom čoveku. Dok im prilazi sa leđa u haustoru primećuje užasnu stvar. Ćuruvija vadi revolver i sebi puca u potiljak. Delići njegovog mozga prskaju Kurjaka po licu. Ovaj stoji skamenjen, užasnut viđenim. U kratkom bljesku svesti donosi odluku. Mora da se odseli iz ove grozne zemlje. Otići će negde i baviće se životinjama.
Eto razloga zašto nikada nema odgovora. Dizanje ruke na samoga sebe pruža odgovore koje ne želimo. Ovde nema problema. Nikada ih i nije bilo. Nema razloga za brigu. Nema razloga za pritisak na sudske organe. Jedan čovek ima odgovore na sva tražena pitanja. Ako se nekada neko bude pitao, možda. O nekom helikopteru. Ili nekoj naplatnoj rampi. Sami možete da pretpostavite kako se to odigralo.
Ovde ljudi spontano pucaju u sebe sa leđa, skaču sa mostova, naskaču na automobile. Suludo se ponašaju. Ovde je najopasnije razmišljati. Ovde nije zdravo živeti. Ako želi da preživi, Srbin mora da se ponaša kao gnu-antilopa. Da se udružuje u velika krda Serengetija. Usamljeni primerci postaju žrtve predatora. Najsigurnije je u krdu.
U međuvremenu, slavićemo pobede kojih nije bilo, pričaćemo o svojoj hrabrosti i slobodarskom duhu. O svojoj brizi jednih za druge. Šta je bilo sa slučajem ambasadora u Libiji? Ko ubija naše građane ovde i po svetu? Baš vas briga, zar ne? Ko to kuca na vaša vrata? Ne zanima me.
Kroz vetar ja te dozivam, Iznutra ja te posmatram
Ti se hraniš mojim željama, Ti se hraniš mojim željama
Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.
Raiffeisen banka AD
Dinarski 265000000576857940
Devizni RS35265044000005631664
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
