Objavite sve što imate. Ja ne odustajem: Ako ste krenuli da kopate po mom životu, plašite se 25. oktobra

Neću iznositi detalje niti ugrožavati ljude koji su mi te informacije preneli. Ali obrazac je dovoljno jasan.

Kada nisu uspeli ponudama, novcem, obećanjima i pokušajima da nas ubede da pristanemo na ono na šta nećemo pristati, prelazi se na teren koji mnogo bolje poznaju: diskreditaciju, pritisak, podmetanja i udarce iz mraka.

Posebno je jadno što se u tu svrhu pokušavaju iskoristiti i ljudi koji su mi se predstavljali kao prijatelji.

Zato želim nešto da kažem unapred, pre nego što ta kampanja počne.

Objavite sve što imate.

Ali objavite u celini.

Bez anonimnih insinuacija, bez isečenih snimaka, fotografija izvučenih iz konteksta, konstrukcija i čuvenih „saznanja naših izvora“. Za svaki konkretan navod odgovoriću konkretno i činjenicama.

Nemam nameru da se predstavljam kao svetac. Ne očekujem ni da bilo ko veruje meni samo zato što ja nešto kažem. Ali isto tako neću dozvoliti da se privatnim životom, podmetanjima ili fabrikovanim aferama skrene pažnja sa onoga o čemu je ovde zapravo reč.

A reč je o pokušaju da se pred 25. oktobar slomi redakcija Nova.rs.

Ako nekome do sada nije bilo jasno da iza pokušaja slamanja naše redakcije, iza nametanja oktroisanog glavnog urednika Marka Stjepanovića i njegove zamenice Ivane Mastilović Jasnić, kume Suzane Vasiljević, savetnice Aleksandra Vučića, stoji režim — onda neka pogleda šta se događa poslednjih nedelja.

Pritisci. Pokušaji preuzimanja kontrole nad redakcijom. Pokušaji da nam se nametnu ljudi koje redakcija ne prihvata. A sada i potraga režimskih medija za materijalom kojim bi trebalo da budem diskreditovan.

Čemu sve to?

Zato što im je očigledno izuzetno važno da Nova.rs 25. oktobra ne bude ono što jeste — slobodan medij koji će pošteno i bez njihove kontrole obaveštavati građane tokom izbornog dana, izborne noći i postizbornih dana.

Ne pokušavaju oni samo da promene jednog urednika.

Pokušavaju da stave pod kontrolu celu redakciju baš u trenutku kada će njen posao biti najvažniji.

Jer znaju koliki je ulog.

Znaju da će se te noći brojati glasovi, beležiti nepravilnosti, postavljati pitanja i čuvati tragovi onoga što se bude događalo.

Znaju i da politička moć nije večna.

I znaju da neke stvari jednog dana više neće biti pitanje političkog uticaja, nego pitanje odgovornosti pred zakonom. Za neke ljude to pitanje može biti i pitanje slobode.

Eto zašto im je toliko važno da Nova.rs tada ne bude slobodna.

I zato želim unapred da kažem nešto i onima koji ovih dana kopaju po mom životu, zovu ljude, raspituju se, traže fotografije, snimke, priče, bilo šta što bi moglo da posluži za diskreditaciju.

Slobodno.

Objavite sve što nađete.

Ako imate nešto istinito — objavite. Ja sam siguran da nemate. Da imate ne biste panično tražili od ljudi i nudili nagrade, već biste to koliko je danas raširili bespući,ma srpskog Interneta. I vaših kontejner medija.

Ako budete morali da montirate, sečete, izmišljate i konstruišete — i to će govoriti samo za sebe.

Ali znajte - neću se povući.

Ako je jedan običan novinar postao toliki problem da se po redakcijama raspituje šta bi moglo da ga kompromituje, onda to mnogo manje govori o tom novinaru nego o stanju režima koji ga doživljava kao pretnju.

Ako sam vam ja, jedan novinar, postao problem koji morate da rešavate dosijeima, snimcima, fotografijama i prljavštinom, onda ste očigledno ozbiljno zabrinuti zbog 25. oktobra.

I imate razloga da budete.

Ne zato što sam ja naročito važan.

Nego zato što je slobodna redakcija važna.

Zato što nekoliko stotina hiljada ljudi svakog dana dolazi na Nova.rs da bi dobilo informacije koje ne kontroliše vlast.

Zato što će ti ljudi i 25. oktobra imati pravo da znaju šta se događa.

I zato što nećemo pristati da im to pravo neko oduzme.

Ne tražim od ljudi koji nas podržavaju da meni veruju na reč.

Tražim samo da gledaju činjenice.

Ko šta objavljuje.

Kada objavljuje.

Na čemu zasniva svoje tvrdnje.

Da li pokazuje dokaze.

I kome baš u tom trenutku koristi pokušaj da se priča o slobodi jedne redakcije pretvori u priču o privatnom životu jednog novinara. A tu nema baš ništa senzacionalno.

To je njihov cilj: da se više govori o meni nego o onome što rade Nova.rs.

Neću im to omogućiti.

Jer ovde se na kraju ne radi o meni.

Ne radi se čak ni o tome hoću li ja sutra biti u ovoj redakciji.

Radi se o tome da li će jedna redakcija imati pravo da radi svoj posao onda kada je to građanima najpotrebnije.

Meni je taj cilj važniji od moje sujete, moje funkcije i moje reputacije.

Zato — slobodno udarite.

Ja ne odustajem.

I Nova.rs neće ćutati.