No pasaran, bre: Autorski tekst R. Femića za "Vreme" o pritiscima na Nova.rs

Protekle tri nedelje su mi baš potrajale. Mnogo toga se desilo u toj loše napisanoj političkoj satiri. Postalo je teže kada sam shvatio da nismo publika nego glavni protagonisti te predstave koja se odigrava na našem radnom mestu – u redakciji portala Nova.rs. Scenario je jednostavan: došli su novi vlasnici, obećali da se neće mešati u uređivačku politiku, a onda – prc.

I sve to uoči izbora.

Prvo je sklonjen Mihailo Jovićević, bivši glavni urednik i direktor. Onda su njegovu poziciju ponudili meni. Lepa ponuda bila. Domaćinska, masna. I plata, i bonus, i urednička autonomija, na papiru. Natezali su se naši advokati neko vreme. Nismo se dogovorili. Video sam kuda to ide i nije mi se svidelo.

Prvo su mi nakačili Brenta Sadlera, sedamdesetšestogodišnjeg penzionera CNN-a, koji je valjda rešio da naplati ime. Osim Sadlera, nalepili su mi još jedan flaster – konsultantkinju Doru, Austrijanku s kojom sam nešto bolje sarađivao. Dora je bila dobar policajac, navodi Femić u Ličnom stavu za Vreme.

Stvari je ubrzao Sadler, egzekutor slobodnih medija u Srbiji, koji u novoj firmi Adria News Network (ANN) nosi titulu Chief news executive kada je došao da mi izdiktira spisak novih koleginica koje bi nam došle na tromesečnu pozajmicu iz nekoliko režimskih medija, “Novosti” i “Alo”, i to dok traju izbori. Kako urednik može da bude odgovoran za rad redakcije ako mu neko drugi sastavlja tim? Tu je trpilo puklo.

Ko može da ugovori takav aranžman? Ko je spona između Nova.rs, “Novosti” i “Alo”? Obavestio sam redakciju, alarmirali smo javnost i objavili namere novog menadžmenta. Zato nove koleginice (još) nisu došle.

Umesto njih doveli su nam novog glavnog urednika i njegovu zamenicu, Marka Stjepanovića i Ivanu Mastilović Jasnić, ljude koji su od “Blica” napravili režimski Bljuc.

Redakcija im je istog dana okrenula leđa i rekla da ne želi saradnju sa režimskim propagandistima. Na tajnom glasanju 75 odsto redakcije glasalo je protiv Stjepanovića, ostali su bili uzdržani. Niko za. Čovek nema legitimitet da vodi ovu redakciju.

Bili smo proaktivni i pokazali da osim što znamo šta nećemo, dobro znamo šta hoćemo. Na moj predlog, izašli smo sa alternativom za novog glodura koja je dobila podršku redakcije i javnosti – prekaljeni doajen srpskog žurnalizma Ranko Pivljanin. Stavite na kantar njegovu biografiju i na drugi tas iste generalije oktroisanog, okupacionog upravitelja Marka Stjepanovića i biće vam sve jasno.

Da nije to zbog izbora

Zašto sve to rade i naročito daju gas pred parlamentarne izbore 25. oktobra? I vlasnici i Marko Stjepanović kažu da je to samo slučajnost. Da nije to zbog onoga što će se dešavati na izborni dan i sledećih dana? Možda tada treba da budemo uber profesionalni i malo okrenemo glavu na drugu stranu, pričekamo sa objavljivanjem onoga što će se dešavati – pritisci, pretnje, predizborne mahinacije, “postizborna kreativnost”. That’s not going to happen, Brent!

U redakciji Nova.rs rade ljudi koji su odlučniji, hrabriji i borbeniji od mene. Oštra saopštenja redakcije pisali su drugi, a ne ja. Tim ljudima Marko bi trebalo da sugeriše kako da budu “profesionalniji”.

Autoritet se stiče. Ne dobija se potpisom vlasnika, a ni pretnjom otkazom. Niti se hrabrost može otpustiti. Marko je već zapretio koleginicama i kolegama. Za N1 je izjavio da zaposleni moraju da slušaju glavnog urednika. Ko to ne želi može da napusti posao. Želeo bi Marko da sami odemo, al’ znamo za jadac.

Čak je i u obraćanju redakciji, onog dana kad su ga za ruku doveli pred nas, rekao da ima naše plate u svom lap-top računaru. Kao – angažovao ga bivši menadžment da napravi portal dok je radio u “Blicu”. Šta kažu u Ringieru što im je bivši glavni urednik radio za konkurenciju? Ko zna za koga još radi dok potpisuje ugovor za Alpak.

Da bi otpustio ljude kojima preti, prvo će morati da se reši mene. A vlasnik Alpak kapitala Pedro Vargas David Santos pred svima je rekao da sam ga napao u kolumni, ali da mi nije dao otkaz. Shvatio sam to kao obećanje, meu amigo.

Čovek se drži za reč, a vo za rogove. I Portugalci imaju nešto slično: Ao boi pelo corno, ao homem pela palavra.

Brente al' si nas zaštitio

U Nova.rs rade ljudi koji umeju i te kako da se posvađaju oko naslova, izbora sagovornika ili uređivačkog pristupa. Još od početka ove sage, kada je direktor United Group Sten Miler govorio direktoru Telekoma Vladimiru Lučiću da kompaniju u Srbiji mora da smanji, a Lučić mu preneo da Aleksandar Vučić traži smenu direktorke United Media Aleksandre Subotić, ceo kolegijum bio je na istoj strani.

Bili smo jedinstveni u pogledu toga šta hoćemo, ali ne i kako to da postignemo.

Dok se nije pojavio Sadler sa spiskom. Inače, prethodno je u intervjuu za Nova.rs govorio da je njegova uloga da štiti nezavisnost medija.

Željko Ivanović je u kolumnama upozoravao da Brentov međunarodni novinarski autoritet služi kao smokvin list za pacifikovanje kritičkih medija. Bio je u pravu.

“Da li sam nekada tražio da se neki tekst povuče?”, bilo je jedno od pitanja vlasnika Alpak kapitala na sastanku sa redakcijom.

Gušenje medija ne mora da počne skidanjem teksta. Može to i sastavljanjem novog tima ili sadlerovskom “diskusijom” kako bi sličan tekst trebalo da izgleda ubuduće. Tako medij postaje manje oštar i kritičan, a sve u ime profesionalnih standarda.

Pedro meu amigo

Naš novi vlasnik i direktor Pedro Vargas Santos David deluje kao srdačan čovek. Osmehuje se, voli da priča o svojoj viziji, ostavlja utisak da nije težak za dogovor.

Pedro je čovek velikih planova i impresivnih obećanja. Kada ga slušam, pomalo me podseća na Bogoljuba Karića. Moram da priznam da mi je čak pomalo žao što se, izgleda, naljutio na mene. Kanda bismo bolje sarađivali da okolnosti nisu takve – predizborne, a on hoće od jednog kritičkog portala da napravi limunadu.

Jedan prijatelj, koji je nekada službovao kod Karića, objasnio mi je tu poslovnu energiju: “Bogoljub je kao pčela – mnogo zuji, a malo meda daje”. Videćemo koliko će meda biti od Pedrovih obećanja. Iskreno mu želim poslovni uspeh, ali ne nauštrb slobode medija.

Cela priča o finansijskim planovima dobija neobičan ukus kada nam se smanjuje vidljivost i dovode ljudi koji su od “Blica” napravili režimski Bljuc. Teško je razumeti zašto se preduzimaju koraci koji mogu da portalu Nova.rs oduzmu ono najvrednije – poverenje čitalaca. Prema istraživanju koje su 2025. sproveli Rojtersov institut i Oksford univerzitet, ovaj portal bio je drugi na listi medija kojima čitaoci u Srbiji najviše veruju.

Dolazak prinudne uprave

Kada su Pedro i Brent 8. oktobra došli da nam predstave dvojac iz “Blica”, Marko nam je rekao da sačekamo da se pokaže na delu. A mi smo ta dela videli. Neki u redakciji su već radili s njim i ne bi više ponovili to iskustvo.

Upravo ovih dana objavljujemo serijal kako je Markov “Blic” izveštavao o nekim temama, a kako smo mi to na Nova.rs radili. Daću samo jedan primer.

Sećate li se policajca koga je na protestu ispred RTS udario žandarm u oko? “Blic” je danima puštao režimsku sliku tog događaja – udarili ga bokserom, tuklo ga nekoliko studenata, iako je i sam povređeni policajac u snimljenom telefonskom razgovoru, koji je objavio naš portal, ispričao da ga je udario kolega.

Ivana Mastilović Jasnić je poznata po bliskosti sa kabinetom bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, naročito s njegovom savetnicom Suzanom Vasiljević. Kako bi to uticalo na poverenje naših čitalaca?

Ivana je pokrenula jednu važnu temu od značaja za celokupno društvo. To joj niko ne spori. Reč je o seriji jezivih iskustava kroz koje su prolazile mlade devojke u školi glume Miroslava Mike Aleksića. Ali to nema veze sa ovim kontekstom.

U bilo kojim drugim okolnostima, naš susret bio bi normalniji. Ali, dovesti neposredno pred izbore oktroisani urednički dvojac iz režimskog “Blica” u redakciju Nova.rs i očekivati miran prijem isto je što i baciti natrijum u vodu, a onda se čuditi što je nešto eksplodiralo.

Nismo samo rekli ne

Redakcija nije prihvatila ulogu bespomoćne žrtve. O svemu smo obavestili strukovna udruženja, međunarodne organizacije, Delegaciju EU u Srbiji, Evropsku komisiju, a ja sam postao influenser. Prvi put u životu sam okačio reels na Instagram. Eksplodirao je i postao viralan. Dobili smo publicitet, podršku kolega iz drugih redakcija, pozivaju nas strani novinari. Naša mala pobuna više nije bila samo naša.

Novinarska solidarnost više nije samo lepa reč koju izgovaramo na konferencijama.

Bolje da ništa nisu dirali

Važno je da objavljena vest stigne do što više ljudi, a nama je “zbog ušteda” ukinut budžet za promociju sadržaja na društvenim mrežama i Guglu. Sa trećeg, pali smo na šesto mesto na listi najposećenijih portala u Srbiji.

Ne treba da zabranite tekst ako možete da smanjite broj ljudi koji će ga pročitati. U svemu ovome postoji gotovo poetska pravda. Smanjili su nam budžet da dopremo do ljudi. A onda su ljudi sami počeli da govore o nama. Ceo region.

Slučaj Nova.rs izbacio je predizborno gušenje slobodnih medija u Srbiji pred međunarodnu publiku.

Sedam godina smo gradili ovaj portal. Otkako nas je Veselin Simonović okupio. Nakon dve godine zauvek su nas napustila dva kormilara – Vesa i urednik novina Nova Stojan Drčelić. Da mogu da nas vide, bili bi ponosni na nas, objavljeno je u nedeljniku Vreme.

Mi smo nastavili. Grešili smo, ispravljali greške, objavljivali važne priče, trpeli tužbe, pretnje i napade. I ništa nas nije sprečilo da kontrolišemo moć, proveravamo činjenice, postavljamo pitanja i otkrivamo ono što bi moćnici sakrili. A u državi u kojoj su institucije podređene političkoj moći, insistiranje na profesionalnom novinarstvu nužno će izgledati kao kritika vlasti.

To nije pristrasnost. To je posao. I tu nema neutralnosti ni uravnilovke, meu amigo.