Miting u Novom Sadu, pa šta?! Piše Ivan Mrđen

Ovog puta ne kao predsednik svega i svačega, vrhovni komandant Ćacistana i civilni patrijarh, već kao običan građanin iz „putujućeg“ helio-škoda cirkusa.

Dan kasnije, nekoliko mojih prijatelja iz te lepe varoši poslalo mi je istu sliku, za koju nisam baš najsigurniji da može da se objavi na pristojnom portalu, kakav je Nova.rs bio od osnivanja. Ja ću je, kao običan građanin objaviti na svojoj Fejsbuk stranici, kao ilustraciju činjenice da je sve u vezi sa pomenutim događajem, pompezno nazvanim predizborni miting liste „Ujedinjena Srbija“ bilo već toliko puta viđeno, uključujući i obaveznu naprednjakinju sa nešto slabijom petljom.

Dakle, bio je miting u Novom Sadu, pa šta?! Da li se dogodilo bilo šta što nije već toliko puta viđeno, od „sto hiljada policajaca grada Čikaga koji čuvaju Džordža“, od vanrednih vozova koji sigurno neće raditi narednog četvrtka, jer će u sredu stići „dojava u postavljenoj bombi“, stotine autobusa u kojima su sa svih strana dovedeni ad hoc Novosađani, kolona vozila iz javnih preduzeća u koje su ulazilo pognute glave, fingirane spontane šetnje omiljenog kandidata daleko od mesta tragedije, preko njegovog govora koji nikoga nije interesovao i naduvanih policijskih procena o broju prisutnih, uz lažne slike na kojima se ne vidi spomenik Svetozaru Miletiću...

Bio je i direktni prenos na svih 725 televizijskih kanala, osvanule su jutros egzaltirane naslovne strane sa uzvicima i hvalospevima, dok su se po društvenim mrežama vrtele slike sirotinje koja posle svega odnosi sve što se poneti moglo, da bi na kraju na tom mestu naše sveopšte nesreće ostalo samo smeće...

Neko od mojih prijatelja sa Fejsbuka je napisao: “Toliko para i samo par stotina Novosađana. Ostali su dovučeni sa svih strana. I taj broj je presmešan. Ništa od najvećeg skupa u istoriji Novog Sada. Na desetine milijardi evra su opljačkali i napravili od bitangi VELIKAŠE. Zato sad troše nemilice da spreče svoj pad. Kupuju podršku. Plaćaju ljude. Plaćaju batinaše. Plaćaju pevače. Plaćaju aplauze. Plaćaju skandiranje…”

Novo u Novom Sadu su samo dve stvari. Prvo je konačan dolazak “brata Fica”, slovačkog premijera koji je prethodno “ispalio” manje više isti taj polusvet u beogradskoj “Areni”, a drugo je nešto što se do sada nije baš puno viđalo na naprednjačkim tulumima – isticanje voljenijeg brata kao ravnopravne političke figure.

Nije neočekivano da se to dogodilo baš u Novom Sadu, gde se upravo taj “velikaš” već godinama smatra “gazdom”. Ima u tome i neke simbolike, jer je konačno pokazana opravdanost tvrdnje da zemljom Srbijom vlada “mafija i bratija”.

Ali, što bi rek’o Ninus Nestorović u knjizi pod više nego simboličnim naslovom (“11.52”, “Prometej”, Novi Sad, 2025): “Kad budale stalno vladaju nekom zemljom, to nije političko nasleđe, to je genetika.”