Lakoća dogovora na kanabetu: Piše Nikola M. Jovanović

Ovakve poruke onih koji biraju borbu, a ne bojkot imale bi smisla da je stanje u zemlji regularno i da se ne krade na izborima, da opozicija nema vezano đule za nogu, a traži se da istrči pun izborni krug.

SNS je od trenutka preuzimanja vlasti radio sve da uzurpira izborni proces i sistematski ga uništi, kao što je uništavao i institucije. Sada smo u situaciji da vlast ne samo da koristi funkcionersku kampanju i nacionalne frekvencije u svoju korist, već i fantomskim biračima „kreira“ većinu u sredinama u kojima je realno nema. U borbi za minimum uslova pod kojima građani mogu da računaju da njihov glas nešto znači, stiglo se do situacije da se ispregovara izbacivanje „fantoma“ iz spiska odlukom da birači koji su promenili prebivalište posle 3. jula 2023. godine neće moći da glasaju na novoj adresi. Neću ulaziti u raspravu o kojem broju birača je reč i koliko je u sivoj zoni ostalo onih koji su promenili prebivališta pod pritiskom vlasti pre tog datuma, mada sam siguran da je i taj broj pozamašan i u velikoj meri umanjuje značaj te odredbe. Međutim, zasmetala mi je tvrdnja tog dela opozicije da to važi samo za birače, a ne i za kandidate, podvlačeći da je to već bilo dogovoreno. Možda je to bilo dogovoreno, ali vlast je u najmanju ruku osakatila kampanju opozicije, koja faktički nije počela, do trenutka kad budu proglašene liste. Jeste, reč je o lokalnim i izborima za Skupštinu grada Beograda i činjenici da nije potrebna kampanja poput one za parlamentarne izbore, ali potrebna je kampanja koja se bavi problemima ljudi u opštinama i gradovima, a nje nigde nema.

Iz izborne opozicije, koja je izvojevala, po njima, dovoljne ustupke od vlasti da bi ušla u trku, objašnjeno nam je da to ne važi za njihove kandidate, samo za birače, stvarajući tako paket posebnih pravila za svoje kandidate. To me je podsetilo na vreme kada su se ljutili na odlazak lidera SSP Dragana Đilasa kod Vučića u cilju prevazilaženja političke krize u Beogradu, pa se na kraju nekako došlo do novih izbora u decembru 2023, koji su brutalno pokradeni. Tada su mnogi u opoziciji negodovali zbog činjenice da ih lider SSP nije konsultovao pre odlaska na sastanak, govoreći da ne sme biti pregovora sa režimom.

Ovo malo podsećanje je samo zbog toga što mi se čini da borba za prvog u opoziciji traje nesmanjenom žestinom već duže vreme i da je sve vreme glavna tema na stolu opozicije, a ne borba protiv krađe izbora. U jednom trenutku je Đilas pregovorima sa Vučićem izbio u prvi plan, sada opozicija koja oseća da je sve vreme pod njegovim pritiskom želi da se toga oslobodi i pokaže realnu snagu za buduća odmeravanja sa SSP i strankama opozicije koje su za bojkot. Deluje da im je prvenstveno zbog toga važno da uđu u institucije, pa iz tog smera dolazi i tumačenje da dogovor o fantomima važi za birače, ne i za kandidate. Uostalom, tu vrstu „podele“ pravila nije ni trebalo da prave i ulaze u rizičnu igru u kojoj računaju na „dobru volju“ institucija kojima „diriguje“ SNS. Procena režima bila je da to vodi ka dubljoj podeli onih koji su u glavnom gradu mogli da preuzmu vlast, pa je izašla u susret zahtevima prenebregavajući procedure zarad Vučićevog većeg dobra - ostanka na vlasti.

Iz ugla političkog ringa koji pripada bojkot-opoziciji čuje se žal za time što se nije čekalo da vlast više popusti, te da su očekivanja građana pretočena u sporazum sa „Proglasom“ izneverena.

Onima koji su izabrali borbu ostalo je još malo vremena do 2. juna da se obrate građanima, koji su već razočarani podelama opozicije, koja je imala šansu da pobedi samo pod uslovom da je jedinstvena. Dogovore sa vlašću opozicija je već pokušala. Daleko od toga da je uspelo.