Taksisti u Tunisu često prevoze turiste tuk-tukom, vozilom bez vrata i prozora, kao motocikl koji za sobom vuče karoseriju sa jednim ili dva reda sedišta. Prevoz ima cenu, ali i nema - možeš i da se cenkaš.
Na taj sistem naplate liči mi novi predlog gradonačelnika Aleksandra Šapića koji se svakog dana nadopunjuje. Takoreći neprestano, kao kruženje vode u prirodi.
Prvo, da se pribeleži, nemam ništa protiv toga da prevoz bude povoljniji za građane. Ono što me brine je to da neko iz dana u dan menja predlog i prilagođava cene, od kojih neke u tim pretumbacijama izgube svaki smisao, a to govori da novi sistem naplate gradskog prevoza nije baš dobro osmišljen niti dogovoren. Kao da je ad hoc predložen i može se očekivati da naiđe na minu čak i u redovima Šapićeve Srpske napredne stranke. Ionako se njegovi populistički postupci nimalo ne sviđaju vrhu SNS za koji su ovakvi potezi rezervisani.
Prvo je gradonačelnik rekao da će dnevna karta da košta 200 dinara. Nije loše, pomislio sam, za tu cenu otići na posao i vratiti se i pride se otruckati do tetke na ručak ili kod Bosketa u radnju. Ali to je bilo u četvrtak, kad je istovremeno najavio da se ukida karta na 90 minuta koja je koštala 89 dinara. Onda se predomislio i odlučio – ostaje karta na 90 minuta i koštaće 50 dinara.
Odlično, sad na posao i s posla mogu za 100 dinara. U nedelju gradonačelnik nas opet iznenadi. Vascelodnevna karta ima da košta 120 dinara.
E, tada sam već počeo da sumnjam – ovog neko zahebava, a on to ne provaljuje.
Onda je u ponedeljak slavodobitno obavestio građanstvo da je noćni prevoz besplatan. To saznajem u trenutku pisanja teksta, a nisam siguran da do smrknuća neće da skapira da nema smisla da nedeljna karta košta 1.000, a sedam dnevnih karata 840 dinara. Sad očekujemo i to – ili da smanji cenu sedmodnevne karte ili da je ukine.
Ako vam je ovo dosad komplikovano onda se ne spuštajte u tamne lagume misterije cene mesečne karte. Za obe zone ona će koštati 3.500 dinara. S obzirom na to da ovakvu kartu uglavnom kupuju zaposleni onda im se bolje isplati da za 24 radna dana kupe po jednu dnevnu od 120 dinara i prođu za 2.880 dinara ili da svakog radnog dana kupe po dve karte od po 50 dinara za po 90 minuta vožnje što bi ih koštalo 2.400 dinara. U prevodu – a čemu služi mesečna karta!?
Pogubili ste se u brojkama? I ja sam, a koliko vidimo i sam gradonačelnik je zbunjen. Kanda bi bilo jednostavnije rešiti misteriju Higsovog bozona.
Doktorska disertacija dr Šapića „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača“ pokazuje svu svoju vrednost na primeru cena gradskog prevoza.
Možda je mogao cenama prevoza da se pozabavi neko stručniji od gradonačelnika, a ako već jeste onda smo u malo većem problemu.