Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Ne znam, premijerka, ja sam verovao i verujem da će jednog dana kad budemo zbrajali sve naše cehove - vi odluke, zakone i bilanse napravljene u vašim mandatima, mi vesti, analize i kritike koje smo vam upućivali - ponedeljak 25.9.2023. i utorak 26.9.2023. stajati kao svetli primer kontrasta vaše vlasti i "Nove", ali i "Nove" i srpskih medija koje ste zarobili. Nama je lako da budemo pametni - mnogi se sećaju i Borovog sela, i Knina, pa nas, što bi se reklo, istorija uči, ali isto tako uči i vas, pa kako onda uporno propuštate priliku da je čujete? Pročitajte, podsetite se tih lekcija, pitajte, uostalom, šefa - on je u tim događajima učestvovao.

Ja ću, kao što vidite, da se bavim ovim užasom od nedelje, tim sukobom u Banjskoj koji je – i tu se slažem s kolegom Femićem koji je o tome pisao juče – komplikovan, podložan spinovima, znakovit i tragičan. Komplikovan i podložan spinovima zato što nas je država Srbija o njemu nemušto obavestila, i to iz usta osvedočenog lažova kom je bilo vidno neprijatno da kaže sve što sme da kaže tako da se ne čuje sve što ne sme da se čuje; znakovit jer ukazuje na promenu paradigme na Kosovu i događaja koje sada, čini mi se, više niko ne kontroliše; tragičan iz očiglednih razloga. Mene, sada hladne glave, međutim, više zanima kako je predstavljen u medijima. To je jedno sebično stanovište, uostalom sekundarno u odnosu na činjenicu da je izvestan broj ljudi (kažem izvestan, jer još ne znamo koliko ih je tačno) stradao u njemu, ali je moj, jer ja sam novinar i još i glavni urednik ovog portala.

Fakat je da u nedelju, od ranih jutarnjih sati do obraćanja predsednika u 20h, niste mogli da vidite maltene nijednu informaciju o sukobima u Banjskoj u srpskim medijima. Dok su oružani sukobi trajali, na RTS – i svim medijima s nacionalnom pokrivenošću – emitovale su se emisije zabavnog karaktera. Meni je u glavi odjeknula izjava Ramba Amadeusa srpskoj javnosti i vlasti dok prekida Beogradsko proleće 1992. godine: „Dok mi sviramo padaju bombe na Dubrovnik i Tuzlu. Nećemo da zabavljamo biračko telo“. Posle toga je još i masno opsovao.

Mi smo se trudili da radimo svoj posao. Prenosili smo informacije s terena i od naših partnerskih medija (N1 i Danas) i od onih medija koji su svojim višegodišnjim radom dokazali da su imuni na pritiske vlasti (posebna zahvalnost ide kolegama s portala KosSev). Pričali smo i sa ljudima s Kosova, odnosno s onima do kojih smo mogli da dođemo i onima koji nisu toliko uplašeni i zatrovani vašom propagandom, pa smeju nešto da kažu. Pitali smo, konačno, i one koji su informacije imali: da ih je više u prištinskim institucijama, i političkim i pravosudnim i bezbednosnim – lakše bismo i brže do informacija stizali. Ali, to je posledica vaše politike.

Vi ste ćutali i igrali gluvo kolo.

Ćutali su i svi oni koji su na vašem platnom spisku – kompletna Vlada, poslanici, stranački rukovodioci, analitičari, dvorske lude. Ućutala se i „fokus grupa“ na „Pinku“. Izleteo se samo nesrećni Orlić i još nesrećniji Petković, kom je šef otkazao konferenciju za novinare naprečac. Šta ima on da priča, uostalom, on je samo šef kancelarije za KiM. Da su hteli, oni s boljim sluhom su iz Beograda mogli da čuju rafale u Banjskoj – toliko je totalna ta tišina bila.

Tako izgleda Srbija u medijskom mraku SNS i „Telekoma“. I to je, ujedno, i odgovor za one koji uporno ponavljaju da ratovi 90-ih ne bi bili mogući danas sa svim sredstvima modernog informisanja. Ti mudraci nek gledaju izveštaje na Tviteru, gde su mogli da pročitaju natprosečan broj budalaština i laži i propagandnog delovanja. Niko na Tviteru i drugim društvenim mrežama nije, međutim, mogao da postavi pitanja: ko je naoružao ove ljude minobacačima, koji ih je obučio, odakle im uniforme? Za to su služili mediji, makar ovih nekoliko normalnih, uključujući i „Novu“.

Tako će biti i nadalje. A vi nastavite da igrate gluvo kolo.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare