3
Inspektori uprave za narkotike planirali su da uhapse ministra, odnosno čoveka koji je u vreme vaganja odluke o utamničenju bio šef bezbednosno obaveštajne službe.
Nije ovde reč o dešavanjima u Kolumbiji, Ekvadoru, Boliviju ili nekoj drugoj egzotičnoj državi sa južnoameričkog kontinenta odakle se tone belog praha distribuiraju prema ostatku sveta, već o zemlji u Evropi koju svi dobro znamo i volimo, o našoj Srbiji.
Čovek koga su „četvrtaci“ (inspektori 4. odeljenja) hteli da dignu zbog plantaže marihuane na poljoprivrednom dobru Jovanjica je aktuelni ministar policije Bratislav Gašić. U vreme te narko-afere bio je šef BIA, a pre toga ministar odbrane. Čovek od poverenja predsednika Aleksandra Vučića koji je već nekoliko puta izjavio da ga neće dati. I on je, kao i nekolicina drugih ljudi bliskih predsedniku, zaštićen.
Baš pre neki dan je, još jedan od predsednikovih ljudi, dospeo na crnu listu SAD. Šef BIA Aleksandar Vulin dopao je pod udar američkih sankcija.
SAD su prema Vulinu bile blagonaklone dok je bio na funkciji ministra odbrane. Za koju godinu kasnije dospeo je na listi sankcija zbog kriminala, veze sa trgovinom narkoticima i oružjem, širenja uticaja Rusije. Eto koliko je potrebno da se politika promeni i da SAD počnu da koriste razna sredstva pritiska kako bi procese u ovom delu sveta preusmerile prema svojim interesima. Pritiska, ali ne na Vulina, već na njegovog šefa i zaštitnika, predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sankcije Vulinu samo su poruka Vučiću. Biće toga još, a zavisiće od kooperativnosti prvog čoveka Srbije. Dosad mu se tolerisala polovična putinofilija jer se očekivalo da će takav patriota (a ovde se među desnim snagama patriotizam i dalje meri bliskošću sa baćuškama) lakše da reši pitanje Kosova ako ne bude morao da uvede sankcije Rusiji koje bi ga oslabile u nacionalno orjentisanom biračkom telu. Zbog toga i nije bilo nekog talasanja kada je drug Vulin, čovek koji se trudi da njegovi kontakti s Moskvom budu vidljivi, postavljen na mesto direktora BIA. Zamislite, Vučić nije uveo sankcije Rusiji i postavio je Vulina na čelo bezbednosne službe. To znatno amortizuje Vučićeve ustupke međunarodnoj zajednici i Prištini i razgradnju svega što je na Kosovu ostalo od srpske državnosti.
Proces treba zaokružiti, a Vučić to odlaže koliko može.
3
2
0
0
U srazmeri sa Vučićevim odlaganjam će se nizati još njegovih ljudi na listi za američke sankcije. To su ljudi sa računima po poreskim rajevima uronjeni u sistemsku korupciju o kojima strane službe odavno sve znaju ali kalkulišu. Kao što se kalkuliše i sa objavljivanjem Skaj komunikacije, davanjem interesantnih prepiski mafijaša, policajaca i političara na kašičicu.
Jedan od zahteva na građanskim protestima „Srbija protiv nasilja“ upravo je i smena dvojca Gašić Vulin.
El Ninjo i Kerber prže, tek se pripremamo za plamene jezike Harona, još grđeg toplotnog talasa, i kao što je bilo očekivano, ljudi je na protestima u Beogradu sve manje. Ali si se razlili po celoj Srbiji i u nekim mestima to su najveći antivladini skupovi koje njihovi stanovnici pamte.
Manji broj ljudi na protestima u Beogradu obeshrabrio je one koji su očekivali da će Vučić pasti čim ga prvi put nešto zaljulja i na ulice izađe više od 50.000 građana. Ne ide to tako jednostavno, ali se sa sigurnošću može reći da je proces započeo i da ima ko da ga artikuliše i sprovede.
Mislim baš na ovu i ovakvu opoziciju. Šta god mislili o njima ima u toj grupaciji prilično ljudi koji veruju u misiju pozitivnih promena u Srbiji i posvećeno rade na tome.
Zaboravljamo da se ni 5. oktobar nije desio preko noći i da su tada bile znatno drugačije okolnosti.
Zaboravljamo da je i tada opoziciona scena bila usitnjena te da je DOS, snaga koja je oborila Miloševića bila koalicija sastavljena od 19 stranaka. Zaboravljamo da ni Zoran Đinđić, čovek koji je bio motor promena, nije uživao veliku popularnost u vreme revolucije. Zaboravljamo da je i u tadašnjim opozicionim strankama bilo unutrašnjih trvenja i borbi za prevlast te da su baš u DS koja je bila stožer okupljanja DOS početkom 2000. završeni izbori na kojima se biralo između Đinđića i Slobodana Vuksanovića koji je pretendovao na mesto lidera te stranke. Sa istorijske distance često smo skloni idealizaciji nekih događaja. Ne zaboravite da ćemo i ovu aktuelnu situaciju jednom posmatrati sa istorijske distance.
Proći će vreline, jesen dolazi, a kamarila na vlasti neće propustiti priliku da napravi još neki povod za masovno nezadovoljstvo. Dotad ne zaboravite Gašića i Vulina.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare