Zakon o lokalnim izborima - koje promene izbornih propisa nas očekuju

Zakon o lokalnim izborima donosi nekoliko novina. Između ostalog uspostavljanje raspona broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja jedinica lokalne samouprave, novi rokovi za donošenje odluke o raspisivanju izbora u odnosu na istek mandata odbornika aktuelnog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave, utvrđivanje minimalnog potrebnog broja birača koji svojim potpisima podržavaju izbornu listu, novi rokovi za konstituisanje skupštine, kako bi se izbegla mogućnost opstrukcije…Zakon predviđa da se odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi najranije 120 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika. Osim toga od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ali ni više od 60 dana.Zakon predviđa da konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz predhodnog saziva u roku od 10 dana od objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb prezentaciji. To sve treba da bude izvedeno tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata.

Broj potpisa potrebnih za predaju liste

Zakonom o lokalnim izborima utvrđene su i tačne brojke potrebne da bi se proglasila izborna lista za lokalne izbore. U lokalnoj samoupravi koja na dan izbora ima 20.000 upisanih birača za proglašenje liste potrebno je 200 potpisa. U opštini u kojoj pravo glasa ima recimo 30.000 građana, za proglašenje liste neophodno je 300 potpisa. U mestma koja imaju do 500.000 glasača potrebno je 1.000 potpisa, a tamo gde pravo glasa ima preko 500.000 izborna lista  mora da sakupi 3.000 potpisa. Zakon kaže da jednu listu može podržati samo jednu izbornu listu.

Lokalni izbori 2022.

U Srbiji su poslednji lokalni izbori održani 2020. godine, te se sledeći, redovni, očekuju 2024. S druge strane redovni izbori za Beograd su 2022 godine, a sledeći redovni 2026.Osim izbora za prestoničku skupštinu, 3. aprila 2022. održavaju se parlamentarni i predsednički izbori.Samo dva meseca pred ove izbore Vlada Srbije je manjala nekoliko izbornh zakona. Osim Zakona o loklanim izborima usvojen je i Zakon za finanisranje političkih aktivnosti.Postoji nekoliko ključnih promena i odnose se na to ko može da finansira stranku, na koji nači i koliki su maksimalni iznosi. Tako su promenjeni uslovi i iznosi koje fizička i pravna lica mogu da uplate političkoj stranci na ime poklona ili donacije.

Bez prijave donacija do 66.000 dinara

Zapravo, svaka uplata koj je u visini prosečne plate ne mora da se prijavi. U januaru 2022. godine prosečna plata je bila veća od 66.000 dinara. To znači da donacija koja nije veća od tog iznosa ne mora da se prijavi.Uprkos ranijim zloupotrebama ova mogućnost nije ukinuta. Podsetimo, Agencija za sprečavanje korupcije je 2017. godine pokrenula postupak zbog sumnje u pranje novca protiv SNS zbog brojnih pojedinačnih donacija u iznosu od 40.000 dinara.Taj novac su uplaćivali čak i socijalno ugroženi građani, što je i bio povod za sumnju u zloupotrebe.Tužilaštvo do danas ovim povodom ništa nije uradilo.

Do 10 prosečnih plata na račun stranke

Novim zakonom smanjen je maksimalan iznos koji fizičko lice može da donira političkoj stranci. Naime, aktuelnim zakonom maksimalan godišnji iznos mogao je da bude 20 prosečnih plata.Novim predlogom je donacija smanjena na 10 prosečnih zarada.S druge strane pravna lica su mogla da doniraju ili daju poklon u vrednosti od čak 200 prosečnih plata. To više ne može da bude više od 30 prosečnih zarada.

Pobedniku na predsedničkim izborima  najmanje 4,7 miliona evra

U slučaju da već 3. aprila, dakle u prvom krugu, bude odlučeno ko će biti predsednik Srbije u narednih pet godina, partiji koja ga je predložila na račun će leći najmanje 4,7 miliona evra. Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su nedavno usvojene u Skupštini, donose nova pravila o raspodeli novca iz budžeta za kampanju predsedničkim kandidatima. Do sada je 50 odsto budžetskog novca bilo deljeno jednako svim kandidatima, dok je druga polovina pripala pobedniku u prvom krugu ili je ravnopravno podeljena između učesnika drugog kruga. Prema novim pravilima, 40 odsto ukupne sume predviđene za kampanju deliće se svim kandidatima jednako, dok će ostalih 60 odsto pripasti ili pobedniku u prvom krugu ili će biti podeljeno između učesnika drugog kruga, ali srazmerno rezultatima izbora.Transparentnosti Srbija je napravila računicu koliko će ukupno novca iz budžeta biti izdvojeno za kampanju, kao i koliko će dobiti eventualno pobednik u prvom krugu.

U drugom krugu drugačija podela

Za kampanju za predsedničke izbore iz državne kase biće izdvojeno 922.530.000 dinara ili oko 7,8 miliona evra. Od tog iznosa, svi kandidati će na početku kampanje dobiti ukupno 369.012.000 dinara ili oko 3,1 milion evra.Koliko će leći na račun svakom pojedinačno zavisi od broja kandidata. Ukoliko ih bude 11, kao na prethodnim predsedničkim izborima, svaki od njih će za kampanju dobiti oko 33,5 miliona dinara ili oko 285.000 evra.Preostalih 60 odsto novca, odnosno 553.518.000 dinara ili oko 4,7 miliona evra, dobijaju učesnici drugog kruga, ali u srazmerno rezultatu izbora. U slučaju da pobednik bude poznat već posle prvog kruga, njemu ide svih 4,7 miliona evra.

Žrebom do redosleda kandidata za predsednika

Predlog Zakona o predsedničkim izborima koji je Vlada Srbije uputila u Skupštinu Srbije, predviđao je da se redosled kandidata za predsednika Srbije na glasačkom listiću ne određuje žrebom, već prema redosledu kojim su prihvaćene njihove kandidature. Od toga se ipak odustalo, i to nakon predloga predstavnika Evropskog parlamenta.

Bez funkcionerske kampanje 10 dana pre izbora

Vlada Srbije je još uoči izbora 2020. godine usvojila zakonsku odredbu kojom se zabranjuje funkcionerska kampanja. Kako se ispostavilo ta zabrana je bila samo slovo na papiru, a predstavnici vlasti su na isti način nastavili da koriste javne resurse za promociju stranke.Nako pregovora sa delom opozicije o izbornim uslovima bez prisustva posrednika iz EU, dogovoreno je da se zakonom zabrani vođenje funkcionerske kampanje 10 dana uoči izbora.To svakako neće sprečiti zloupotrebu jer o otvaranju puteva i gradilišta neće moći da izveštavaju samo TV i radio stanice, te da je to regulisano Zakonom o elektronskim medijima.Bonus video: Marinika Tepić predstavljanje kandidata za nardodne poslanike

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntmarinikatepicpredstavljanjekandidataam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3158828"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram