1
Srpska napredna stranka je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama uložila oko četiri miliona evra, što je tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno, piše u izveštaju Transparentnosti Srbija. Situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.
„Građani koje zanima koliko partije troše na kampanju, i iz kojih izvora, i ove godine su ostali uskraćeni za te informacije. I pored novouvedene obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja, na manje od 12 sati pre početka „izborne tišine“, još nisu objavljeni preliminarni izveštaji za devet podnosilaca izbornih lista i pet predsedničkih kandidata, a među njima je i SNS, koja je imala najveće troškove. Nije poznato da li nedostajući izveštaji nisu podneti u zakonskom roku (sedam dana pre dana izbora), ili samo još nisu objavljeni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije“, piše Transparentnost Srbija.
Prema njihovim procenama, SNS je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama, ne računajući četiri poslednja dana, uložila oko četiri miliona evra, tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno. Situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.
„Plaćeno oglašavanje, uz brojna gostovanja, najčešće u svojstvu aktuelnog predsednika države, uz aktivnosti sa promotivnim efektom, omogućile su predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću potpunu medijsku dominaciju. Zaključno sa 30. martom, Vučić je imao 15 promotivnih aktivnosti i 18 drugih aktivnosti koje imaju sličan efekat, četiri obraćanja javnosti u direktnim prenosima većine TV stanica, 16 gostovanja ili velikih televizijskih intervjua. Pored toga, pojedini mediji su njegove stranačke aktivnosti i ono što je tom prilikom govorio prenosili kao da su u pitanju regularne vesti, a ne izborna hronika. Zahvaljujući svemu tome, medijsko prisustvo Vučića je ostalo neokrnjeno i u periodu u kojem se uzdržavao od promotivnih aktivnosti, nakon što je proglasio kraj funkcionerske kampanje“, piše Transparentnost.
Aleksandar Vučić dominirao je i na naslovnim stranicama dnevnih listova. Za 45 dana pojavio se 308 puta, od toga 85% (263) u pozitivnom kontekstu. Drugi po broju pojavljivanja je Zdravko Ponoš sa 30, od toga 37% u pozitivnom tonu. Svi ostali pojedinačno imaju manje od 10 pojavljivanja, a gotovo sva su pozitivna.
„Kada se posmatraju kandidati i liste zbirno, Vučić, javni funkcioneri i kandidati iz njegove stranke i sa njegove liste bili su 468 puta na naslovnim stranicama, 86% u pozitivnom tonu, a od toga 125 puta kao glavna tema. Ponoš i svi ostali sa liste „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ imali su 112 pojavljivanja, od toga više od dve trećine u negativnom tonu. Glavna tema bili su 35 puta, ogromnom većinom (30) kao negativci. Od ostalih, lista „Ajmo, ljudi“ imaju ukupno 21 pojavljivanje (86% pozitivno), lista „Moramo“ 20 (95% pozitivno) i SPS-JS-ZS – 19 (79% pozitivno). Sve druge liste i kandidati bili su manje od 10 puta na naslovnim stranicama“, piše TS.
Što se funkcionerske kampanje tiče, zaključno sa 27. martom, za uzorak koji obuhvata 26 funkcionera, bilo je 75 odsto promotivnih aktivnosti više nego u istom periodu u prethodnoj, neizbornoj godini. Ako se posmatra deset najaktivnijih funkcionera, rast je 119 odsto. Pojedinačni rekorderi su Goran Vesić sa 48 i Vanja Udovičić sa 42 promotivne aktivnosti. Sa stanovišta organizatora, funkcionerska kampanja je bila veoma uspešna, jer su ove aktivnosti funkcionera dobile zavidan prostor u informativnim emisijama.
„Sve to pokazuje rečito da izmene zakona koje su preduzete pred ove izbore nisu dovele do rešavanja suštinskih problema, ni kada je reč o transparentnosti finansiranja kampanje, ni u pogledu ravnopravnosti učesnika na izborima. Umesto omogućavanja uvida u račune za finansiranje kampanje, kao što je TS predlagala, uvedeni su preliminarni izveštaji sa stanjem na 15 dana pred izbore, koji su pritom ostali nedostupni do nastupanja izborne tišine, a umesto ograničenja aktivnosti javnih funkcionera u kampanji, uvedeno je delimično ograničenje izveštavanja o pojedinim aktivnostima. Takođe, nije bio prihvaćen naš predlog da se, slično većini demokratskih zemalja, ograniče dozvoljeni ukupni izborni troškovi, tako da će građani i ovog puta platiti čak 15,7 miliona evra iz budžeta da bi ih stranke i kandidati ubedili da upravo za njih treba da glasaju“, navodi Transparentnost Srbija.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
