Danas čak i u prodavnicama ostavljamo lične informacije poput imena, prezimena, broja lične karte, adrese, broja telefona i slično, u zamenu za, na primer, njihovu karticu koja donosi određene benefite ili popuste.
Od građana se sve češće traže lični podaci i sve je širi spektar tih podataka. Informacije o ličnosti su iz tog razloga u poslednjih nekoliko godina postali najvrednija i najsigurnija valuta. Moć velikih kompanija, ali i pojedinih institucija, se ogleda u tome koliko podataka imaju o vama. Princip je jednostavan, ukoliko neko zna sve o vama – zna tačno kako da se ophodi prema vama, koje reklame da vam servira i kako da iz toga izvuče maksimalnu korist.
-Podatke treba čuvati bolje nego novac. Novac dođe pa ode, pa ponovo dođe, ali podaci jednom kada odu, teško ih možete povratiti i ceo svet može doći u njihov posed, kaže poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Povodom Dana zaštite podataka o ličnosti Poverenik upozorava da i državne institucije krše Zakon.
-Najviše ljudi pritužuje se na Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog kršenja dela zakona koji dopušta licima čiji se podaci obrađuju da imaju pristup tim podacima i da utiču na to šta će biti sa njima. Konkretno, ako je svrha obrade ostvarena onda podaci treba da se brišu. Ima dosta slučajeva da su i dalje u evidenciji krivičnih prijava građani protiv kojih je pre 10, 20 godina podnošena krivična prijava MUP-u, a oni nikada nisu pravosnažno osuđeni – ili su oslobođeni, ukoliko je vođen krivični postupak, ili nije ni vođen krivični postupak već je prijava odbačena. Danas kada se proveravaju njihovi podaci ako ih policija zaustavi, na primer, oni prolaze kroz evidenciju, što je manja posledica. Teža posledica je kada žele da se zaposle u nekoj državnoj službi – to može da bude smetnja.
Građani koji su kažnjeni moraju da budu u evidenciji i to nije sporno, ali ostali građani traže od MUP-a da njihovi podaci budu obrisani, a MUP se poziva na Zakon o evidencijama i to ne radi. Tada se građani pritužuju nama. Mi nalažemo da se obriše, ali sada smo samo suprotstavljene strane pred Upravnim sudom, objašnjava Marinović za „Novi Magazin“.
Marinović kaže da su najbogatiji ljudi na svetu vlasnici najvećih društvenih mreža koje usluge najčešće nude besplatno.
Naglašava da u stvari to nije besplatno i da umesto novca se daju lični podacu, koje te društvene mreže skladište, prodaju drugim kompanijama i onda druge kompanije, pošto prethodno profilišu korisnika i znaju njegove navike, poput toga šta jede, kako se oblači, koje restorane posećuje, koja kola vozi…, zatrpavaju ponudama te vrste roba i usluga.
„Svi su na dobiti osim korisnika. Čak se zna na tom crnom tržištu koliko košta koji podatak“, ističe Poverenik.
Kod društvenih mreža je situacija mnogo složenija.
-Građani sami ostavljaju svoje podatke da bi zauzvrat dobili malu korist. Primera radi, mladi često skidaju igrice ne razmišljajući o tome gde sve njihovi podaci mogu da odu i na koji način da budu iskorišćeni.
Prvo što može da se uradi da bi se to sprečilo je da se čita politika privatnosti. Ukoliko ona ne postoji to je već signal da podaci mogu biti zloupotrebljeni. Ukoliko postoji politika privatnosti obavezno je treba pročitati. Koliko god dosadna bila, ma koliko stranica da ima, rečenica sitnog fonta… sve čitajte jer ključne informacije koje vas zanimaju nikada nisu istaknute na početku. Tu piše koji je pravni osnov za uzimanje vaših podataka, u koju svrhu se obrađuju, ko im ima pristup, koliko se čuvaju, kako se štite, da li se prenose i kako da ostvarite vaša prava. Koliko ste puta dali, na primer Guglu, Fejsbuku svoje podatke a onda su počeli da vas zasipaju baš onim sadržajem koji vas zanima? To znači da su naši podaci „prodati“ nekoj kompaniji koja nas je profilisala. Zato treba biti jako oprezan, naglašava.
Pročitajte još
Treba obratiti pažnju i na to da neke kompanije imaju predstavnike u Srbiji, a neke nemaju. Lakše je zaštiti podatke na onim mrežama koje imaju predstavnike, kao što je Gugl, ali Meta (Fejsbuk, Instagram) nema svog predstavnika kod nas i onda je veliki problem zaštiti podatke na tim platformama.
Na pitanje kakva je situacija u zdravstvu, Marinović kaže da se u tom sektoru obrađuju najosetljiviji podaci.
-Po logici stvari, u zdravstvenim ustanovama obrađuju se podaci koji su posebno osetljivi. Zakon prepoznaje zdravstvene podatke, odnosno podatke o zdravstvenom stanju, kao jedne od najosetljivijih. Oni se po pravilu ne obrađuju, osim u zakonom dozvoljenim slučajevima, ali zdravstvene ustanove moraju sa posebnom pažnjom da primenjuju sve tehničke, organizacione i kadrovske mere da ne bi došlo do narušavanja podataka.
Imali smo prošle godine slučaj, koji je predstavljen i u našoj publikaciji, gde su podaci jedne rijaliti zvezde dospeli u javnost iz jednog doma zdravlja u Srbiji. Kada smo izvršili inspekcijski nadzor utvrdili smo da je preko trideset pet zdravstvenih radnika pristupalo njenom zdravstvenom kartonu, što je nedopustivo. U Srbiji je bilo slučajeva u kojima su isplivali podaci o psihijatrijskom stanju pacijenata iz psihijatrijskih bolnica. Posledice mogu da budu zaista teške ukoliko se ovim podacima ne pristupa po pravilima.
On je rekao da trenutak u kome živimo karakteriše razvoj tehnologije do neslućenih granica, super brza digitalizacija na svim poljima života i sveobuhvatna primena veštačke inteligencije.
„To su produkti našeg doba, koji su mnogo olakšali i pojednostavili život i učinili ga komfornijim, ali i doneli neke sasvim nove do skoro nepoznate rizike po ostvarenje i zaštitu naših ljudskih prava.Jedan od tih rizika je rizik od narušavanja naše privatnosti, rizik od nezakonite obrade i zloupotrebe naših podataka o ličnosti“, rekao je svojevremeno Marinović.
Moramo učiniti veliki napor, pre svega Poverenik, ali i kompletno društvo i mediji da objasnimo i edukujemo najmlađe zašto je uopšte značajno da štite svoje podatke. U tu svrhu smo predstavili jedan buklet prilagođen osnovcima gde je na jednostavan način objašnjeno šta su podaci o ličnosti, zbog čega treba da ih čuvaju, šta ako dođe do njihovog narušavanja i koje su moguće posledice. Nazvali smo ga „Naši podaci su naše blago, kako ih možemo zaštiti?“.
Možda vas zanima
-Podaci su u savremenom dobu postali neka vrsta valute, čak ih više treba čuvati od novca. Novac dođe pa ode, pa ponovo dođe, ali podaci jednom kada odu, teško ih možete povratiti i ceo svet može doći u njihov posed, naglašava on. -Zalažemo se da zaštita podataka o ličnosti uđe u nastavni program osnovnih i srednjih škola, ne kao poseban predmet, ali da se u dobroj meri plasira kako bismo preko relevantnih institucija mogli da utičemo na najmlađe.
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare