1
Pre nekoliko milijardi godina, ogroman objekat veličine Marsa sudario se sa Zemljom. Deo rane Zemlje je otkinut i odleteo je u njenu orbitu, postavši Mesec kakav danas poznajemo.
Nova studija sugeriše da se to dogodilo 40 miliona godina ranije nego što se prvo pretpostavljalo – pre najmanje 4,46 milijardi godina.
Pročitajte još
Otkriće je sprovedeno korišćenjem prašine koju su 1972. sa Meseca pokupili astronauti koji su putovali na Mesec u misiji Apolo 17. Ta prašina je sadržala sićušne kristale cirkona formirane pre više milijardi godina, koji su pomogli da se bolje razume istorija našeg neposrednog suseda. Kristali takođe mogu pomoći da se objasni kako je Zemlja postala ovakva kakva je danas.
„Ova studija je svedočanstvo ogromnog tehnološkog napretka koji smo napravili od 1972. godine, kada se poslednja misija na Mesecu sa ljudskom posadom vratila na Zemlju“, rekao je Diter Išajm sa Univerziteta Severozapad, koji je koautor studije.
„Ovi uzorci su doneti na Zemlju pre pola veka, ali tek danas imamo neophodne alate za obavljanje mikroanaliza na potrebnom nivou, uključujući tomografiju atomske sonde“, dodaje.
Istraživači su analizirali kristale na atomskoj osnovi, što im je omogućilo da izbroje kada su različiti elementi doživeli radioaktivni raspad. S obzirom da znaju koliko je vremena potrebno da se to desi, mogu da procene starost uzorka.
„Radiometričko datiranje funkcioniše pomalo kao peščani sat“, rekao je Filip Hek iz Field Museuma, stariji autor studije. „U peščanom satu, pesak teče iz jedne staklene sijalice u drugu, a protok vremena je označen akumulacijom peska u donjoj sijalici.“
Možda vas zanima
„Radiometričko datiranje funkcioniše na sličan način, tako što se broje roditeljski atomi i broj „ćerki“ atoma u koje su se raspali. Protok vremena se tada može lako izračunati jer stopa raspada konstantna i poznata.“
Naučni rad je objavljen u časopisu „Geochemical Perspectives Letters“.
BONUS VIDEO:
