Poslednjih nekoliko meseci, a posebno od pojave ChatGPT-a, sve se više raspravlja o dometima četbotova i mogućnostima veštačke inteligencije.
Četbotovi se inače već godinama koriste u određenim industrijama, a kako kako se tehnologija razvija, botovi postaju inteligentniji i mogu da obavljaju sve složenije zadatke. Stoga se sve više vode diskusije o tome da bi oni mogli zameniti ljude na nekim poslovima.
Iako je nekoliko poslednjih studija pokazalo da će veštačka inteligencija najviše uticati na bolje plaćene poslove koji zahtevaju visoko obrazovanje, istina je da su poslovi u mnogim industrijama ugroženi, prenosi N1.hr.
U studiji sa Univerzita u Pensilvaniji navodi se, između ostalog, da bi bi na oko 80% američke radne snage veštačka inteligencija mogla uticati na najmanje 10% radnih zadataka.
Kako piše Komando, studija je koristila “izloženost” veštačkoj inteligenciji kao meru. U ovom slučaju, smatra se da je posao ugrožen ako veštačka inteligencija može smanjiti vreme za obavljanje tog posla za najmanje 50%.
Ovo su poslovi s najvećim nivoom izloženosti:
*matematičari;
*poreznici;
*književnici i autori tekstova;
*web dizajneri i dizajneri digitalnog interfejsa;
*anketni istraživači;
*tumači i prevodioci:
*stručnjaci za odnose s javnošću;
*pesnici, tekstopisci i kreativni pisci;
*lektori;
*računovođe i revizori;
*analitičari vesti, reporteri i novinari;
*pravni sekretari i administrativni saradnici.
I dok su radnici u ugostiteljskom sektoru, frizeri, advokati, farmaceuti i električari trenutno na dnu spiska izloženosti veštačkoj inteligenciji, ne znači da će uvek biti tako.
***
BONUS VIDEO: Treba (li) se plašiti veštačke inteligencije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar