Foto: NASA/JPL-Caltech/University of Arizona/Handout via REUTERS

Svemirska sonda InSight, koji se nalazi na površini Marsa od 2018, ostaće bez struje i prestaće da radi u roku od četiri do osam nedelja, objavila je NASA, a naučnici su detaljno opisali veliki udar meteorita koji je razbacao gromade leda iznenađujuće blizu ekvatora planete.

Prašina se nakuplja na solarnim panelima koji stvaraju energiju za stacionarnu sondu američke svemirske agencije i prazni njegove baterije, rekao je na brifingu geofizičar Brus Banerd iz NASA Laboratorije za mlazni pogon, glavni naučnik misije InSight.

InSightova misija, koja je pomogla otkrivanju unutarnje strukture Marsa i njegove seizmičke aktivnosti, izvorno je bila planirana na dvije godine, ali je produljena na četiri. Kad nestane struje, NASA će izgubiti kontakt s InSightom, rekao je Banerdt.

Foto: Shutterstock

„InSight je bio uspešan van mojih očekivanja“, rekao je Banerd za agenciju Rojters. „Odredili smo debljinu kore, veličinu i gustoću jezgra, te detalje strukture plašta. Prvi put imamo detaljnu kartu duboke unutrašnjosti druge planete – osim Zemlje i Meseca“.

InSight je takođe utvrdio da je Mars seizmički aktivan, detektujući 1.318 potresa, prenosi N1.

Dva naučna rada objavljena u časopisu Science detaljno su opisala udare meteorita na površinu Marsa koje je detektovao InSight u septembru i decembru prošle godine. Seizmički talasi podstaknuti udarima otkrili su nove detalje o strukturi Marsove kore, spoljnjeg sloja planete.

„Kakav neverovatan vrhunski naučni rezultat kojim završavamo – doslovce s praskom“, rekla je novinarima Lori Glejz, direktorka NASA Odeljenja za planetarne nauke.

Od posebnog interesa bila je svemirska stena prečnika procenjenog na 5-12 metara koja je prošlog 24. decembra pala u regionu zvanoj Amazonis Planitia, stvorivši krater širok oko 150 metara i dubok  21 metar.

Udar je izazvao zemljotres magnitude 4 koji je detektovao InSight-ov seizmometar udaljen 3.500 kilometara, dok su kamere na Mars Reconnaissance Orbiteru posmatrale krater iz svemira.

Foto: NASA/Handout via Reuters

Gromade leda razbacane su oko ruba kratera.

Tako veliki objekti uđu u Zemljinu atmosferu otprilike jednom godišnje, ali izgore u gušćoj atmosferi naše planete.

„Puno je leda otkriveno nakon ovog udara“, rekla je na brifingu Ingrid Daubar, naučnica sa Univerziteta Braun, deo naučnog tima InSighta. „Ovo je bilo iznenađujuće jer je to najtoplije mesto na Marsu, i to je najbliže ekvatoru da smo videli led“, rekla je.

Iako je poznato da led postoji u blizini Marsovih polova, buduće ljudske istraživačke misije imaće za cilj da dovedu astronaute što bliže ekvatoru radi toplijih uslova.

Led u blizini ekvatora mogao bi obezbediti resurse kao što su pitka voda i raketno gorivo.

„Uz pristup ledu na tim nižim geografskim širinama, on se može pretvoriti u vodu, kiseonik ili vodonik – to bi moglo biti stvarno korisno“, rekla je Glejz.
Krater iz septembra 2021. takođe je veliki, širok oko 130 metara. To su dva najveća udara koja je detektovao InSight od dolaska na Mars.

InSight je prvi put detektovao seizmičke talase koji putuju poput talasa na vodi duž Marsove površine, za razliku od onih u dubini planete.

Odjek dva udara dao je naznake o kori na širokom geografskom prostranstvu na severnoj hemisferi.

Foto:Shutterstock

Tronožni InSight nalazi se u velikoj i relativno ravnoj ravnici zvanoj Elysium Planitia, severno od ekvatora. Do sada je InSight dobio podatke o strukturi Marsove kore, koja se uglavnom sastoji od fino zrnatog vulkanskog bazaltnog kamena, samo u području ispod mesta sletanja.

Kora na mestu sletanja bila je sastavljena od relativno mekog materijala, manje guste stene. To nije bio slučaj u drugim regionima obuhvaćenima novim podacima, gde se kora čini gušćom.

„Zahvaljujući našoj analizi površinskih talasa, sada razumemo da kora Marsa severno od ekvatorijalne dihotomije koja deli južno gorje i severnu nizinu – ima relativno jednoliku strukturu“, rekao je seizmolog Dojeon Kim sa Instituta za geofiziku pri ETH Cirih, glavni autor jedne od studija.

***

BONUS VIDEO: Fenomen prirode – „Mesečeva dolina“ na Zemlji