Istraživači s Indijskog instituta za nauku u Bengaluruu u Indiji otkrili su ono za šta vjeruju da je verodostojno objašnjenje nastanka gravitacione rupe: to su oblaci magme koji dolaze iz dubine planete, slični onima koji dovode do stvaranja vulkana, piše Si-En-En.

Kako bi došao do ove hipoteze, tim je upotrebio superračunare da simulira način na koji je to područje moglo nastati, i to čak pre 140 miliona godina. Nalazi, detaljno prikazani u studiji objavljenoj nedavno u časopisu Geophysical Research Letters, fokusiraju se na drevni okean koji više ne postoji.

Okean koji nestaje

Ljudi su navikli da o Zemlji razmišljaju kao o savršenoj kugli, ali je to daleko od istine.“Zemlja je u osnovi kvrgavi krompir”, rekao je koautor studije Attreyee Ghosh, geofizičarka i vanredna profesorka u Centru za nauku o Zemlji Indijskog instituta za nauku. “Dakle, tehnički to nije sfera, već ono što zovemo elipsoid, jer kako se planeta rotira, središnji deo se izboči prema van”.

Naša planeta nije homogena u svojoj gustini i svojim svojstvima, neka područja su gušća od drugih i to utiče na Zemljinu površinu i njenu gravitaciju, objasnila je Ghosh.“Ako izlijete vodu na površinu Zemlje,  površina koju voda zauzima naziva se geoid – a to je kontrolisano razlikama u gustini materijala unutar planeta, jer one privlače površinu na vrlo različite načine, u zavisnosti od toga kolika je masa ispod”, rekla je naučnica.“Gravitaciona rupa” u Indijskom okeanu,  zvanično nazvana donji deo geoida Indijskog oceana, najniža je tačka u tom geoidu i njegova je najveća gravitaciona anomalija, koja stvara kružnu depresiju,a koja počinje tik uz južni vrh Indije i pokriva oko 3 miliona kvadratnih kilometara. Anomaliju je otkrio holandski geofizičar Feliks Andries Vening Meinesz 1948., tokom istraživanja gravitacije sa broda, i od tada je ostala misterija.

“To je daleko najveći pad u geoidu, a nije dobro objašnjen”, rekla je Ghosh.Kako bi pronašli potencijalni odgovor, Ghosh i kolege upotrijebili su računarske modele kako bi vratili sat 140 miliona godina unazad i kako bi videli veću, geološku sliku.“Imamo neke informacije i određena verovanja o tome kako je Zemlja tada izgledala. Kontinenti i okeani su bili na vrlo drugačijim mestima, a struktura gustine je isto tako bila jako drugačija”, pojasnila je ona.

Od te početne tačke, tim je do danas napravio 19 simulacija, oponašajući pomeranje tektonskih ploča i ponašanje magme, ili rastaljenog kamena, unutar plašta – debelog sloja Zemljine unutrašnjosti koji se nalazi između jezgra i kore. U ukupno šest scenarija formirana je geoidna nizina slična onoj u Indijskom okeanu, prenosi N1.Faktor razlikovanja u svih tih šest modela bila je prisutnost oblaka magme oko dna geoida, za koje se, zajedno sa strukturom plašta u blizini, vjeruje da su odgovorni za formiranje “gravitacione rupe”, objasnila je Ghosh.“Indija je bila na sasvim drugom mestu pre 140 miliona godina, a između Indijske ploče i Azije bio je okean. Indija se počela pomerati prema severu i dok je to činila, okean je nestao, a jaz s Azijom se zatvorio”, dodala je ona.BONUS VIDEO: Fenomen prirode - "Mesečeva dolina" na Zemlji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimesecevadolinads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3016018"]