EU ulaže 43 milijarde evra u proizvodnju mikročipova

U vreme kada nestašica prirodnog gasa i oslanjanje na Rusiju u energetici pokazuju političke rizike ekonomske zavisnosti, EU svojim Zakonom o čipovima počinje da jača ekonomsku nezavisnost u važnom sektoru proizvodnje poluprovodnika.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su čipovi u centru globalne tehnološke trke i osnova modernih ekonomija.Tim potezom EU sledi primer nastojanja predsednika SAD Džozefa Bajdena da investira 52 milijarde dolata (oko 45 milijardi evra) u domaću proizvodnju čipa.Kako se privreda od prošlogodišnje pandemije korona virusa došlo je do zastoja u lancu snabdevanja poluprovodnicima. Neki potrošači u Evropi su morali da čekaju i do godinu dana da dobiju automobil zbog nedostatka rezervnih delova.Poluprovodnici su sićušni mikročipovi koji funkcionišu kao mozak za sve uredjaje, od pametnih telefona do automobila. Produženi nedostatak te komponente naglasio je koliko su proizvodjači čipova, koji su većinom smešteni u Aziji, važni za globalne lance snabdevanja.Fon der Lajen je rekla da će evropski Zakon o čipovima povezati istraživanja, dizajn i testiranja i koordinirati ulaganja EU i pojedinačnih država. Plan od 43 milijarde evra objedinjuje javne i privatne fondove i omogućava državnu pomoć za pokretanje velikih investicija.

Države EU sada imaju samo devet odsto globalnog tržišnog udela proizvodnje poluprovodnika, a cilj plana je povećanje na 20 odsto do 2030. godine. Pošto se očekuje da će se i proizvodnja na globalnom tržištu udvostručiti u isto vreme, plan predvidja četvorostruko povećanje trenutne proizvodnje EU.Fon der Lajen je rekla da plan predvidja dodatnih 15 milijardi evra javnih i privatnih ulaganja, uz sredstva koja su već opredeljena budžetom EU.