Američki internet-giganti otpuštaju na hiljade radnika. Sa otkazom, mnogi od njih gube i vizu za SAD. Pre svega ljudi iz Azije time su suočeni sa životnim problemom.
Posle dve i po godine došao je kraj za Sudžatu Krišnasvami u kompaniji Tviter. Ona se na mreži LinkedIn požalila zbog otkaza. Dodala je da je volela posao i kolege, i bila ponosna na ono što je uradila. „Nažalost, poslodavac nije uzvratio tu ljubav.“
Meta (Fejsbuk), Tviter, Sisko, Lift – američki internet-divovi masovno režu troškove radne snage. Prema datoteci otkaza layoffs.fyi, američke IT-kompanije su samo u novembru otpustile oko 46.000 ljudi.
Otkazi teže pogađaju strane državljane, od kojih većina ima vizu sa šifrom H-1B. Ona podrazumeva da se poslodavac može promeniti, ali se bez posla sme biti najduže 60 dana. Ako se novi ne nađe u tom roku, osoba mora da napusti SAD.
„Ovakav talas otkaza još nisam doživeo“, kaže Mahir Nasir, njujorški advokat koji se bavi radnim pravom. Kaže, poslednjih sedmica mu se javljaju brojni bivši zaposleni Mete, Tvitera ili Amazona. „Posebno mnogo njih potiče iz Indije ili drugih azijskih zemalja.“
U IT-sektoru ima toliko Azijata jer u SAD inače vlada manjak ovih stručnjaka. Uostalom, viza H-1B se i izdaje samo onda kada poslodavac dokaže da na domaćem tržištu rada nema nezaposlenih stručnjaka istog profila.
Sudžata Krišnasvami takođe je godinama mogla da se osloni na glad američkog IT-sektora za radnom snagom. Nakon više godina kod proizvođača računara Dela, i kratkog boravka u konsultantskoj firmi PwC, do Tvitera je došla u maju 2020. godine.
„Danonoćno sam radila da za korisnike razvijem važne funkcije zaštite podataka“, piše ona. Čak i trudna, dodaje, „telom i dušom se zalagala da Tviter ispuni obećanje o sigurnosti i zaštiti podataka“.
Otkaz početkom novembra je zatekao nespremnu i ostavio u šoku. „To što imam H-1B vizu samo pogoršava situaciju.“
U pravilu ljudi sa ovom vizom mogu do šest godina da rade u SAD. U tom periodu preko poslodavca konkurišu za Zelenu kartu. Ali, kada ostanu bez posla, ostaju i bez šansi za tu čuvenu Green Card, to jest dozvolu boravka.
Viza H-1B daje mogućnost da se u SAD kupi nekretnina. „Mnogi zaposleni sa ovom vizom borave u SAD godinama. Mnogi su već pustili korenje“, kaže Džulija Gelat, analitičarka Instituta za migracione politike.
Prijateljstva, ili čak školovanje dece koja su se odomaćila u SAD – sve to se dovodi u pitanje gubitkom posla. „Veoma opterećuje saznanje da se kroz 60 dana mora naći novi posao ili se mora napustiti zemlja“, kaže Gelat.
Doduše, pojedine firme pokušavaju da produže taj rok od 60 dana. Platforma za prevoz putnika Lyft drži ljude par sedmica duže na platnoj listi, iako ne rade. Amazon daje ljudima prvo 60 dana vremena da u okviru kompanije nađu drugo radno mesto, pre nego što zbilja budu otpušteni.
Druga mogućnost je da se traži viza za posetioce, koja daje najviše 180 dana. U tom periodu ne sme da se radi u SAD, ali može da se traži posao. No, posebno Indijci imaju slabe šanse da na brzinu dobiju takvu vizu.
Jer, ogromna je gužva u američkim konzulatima u Indiji. Recimo, ko hoće da u Nju Delhiju podnese zahtev za vizu da poseti SAD – mora da čeka 984 dana dok dobije termin u konzulatu. Ako se sada prijavi, doći će na red u avgustu 2025. godine.
U Indiji međutim mnogi s nadom gledaju na talas otkaza u Americi jer se nadaju povratku svojih stručnjaka u domaće firme. Kako piše Harš Jain, prvi čovek indijske softverske firme Dream Sports, povratnici mogu pomoći „da se iskoristi ogromni potencijal za rast Indije u deceniji pred nama“.
***
