12
Astronomi su prvi put imali priliku da vide kako izgleda kada zvezda nalik suncu „guta“ planetu u svojoj orbiti, šta će se dogoditi i sa Zemljom za oko pet milijardi godina kada Sunce dođe do kraja svog života i proguta planete koje kruže oko njega, uključujući i našu.
Tokom istraživanja neba, astronomi su videli da se jedna zvezda iznenada i nakratko jako zasvetlela, i oko 10 dana je bila 100 puta sjajnija.Ova umiruća zvezda leži u našoj galaksiji oko 15.000 svetlosnih godina daleko od nas. Naknadna zapažanja ukazuju da su astronomi bili svedoci kako zvezda guta džinovsku planetu vrućeg gasa veličine Jupitera.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature tim sa MIT-a, Univerziteta Harvard, Kalteha i drugih opservatorija izvestio je da su posmatrali planetu, kako se spiralno približava umirućoj zvezdi koja je bila hiljadu puta veća od nje, sve dok nije konačno usisana u jezgro zvezde. Naučnici kažu da je zvezda postala veća i više od 100 puta sjajnija za samo 10 dana, zatim izbledela i onda se na kraju vratila u normalu kao da je završila sa „varenjem“ planete.
Ne propustite
12
0
0
2
„Sve ovo deluje malo poetično, znate, jer ovo će biti konačna sudbina Zemlje“, kaže Kišalaj De, postdoktorand na Institutu za astrofiziku i svemirska istraživanja MIT-a i glavni autor izveštaja.
Mnogi astronomi veruju da će Zemlja doživeti sličnu sudbinu za nekoliko milijardi godina kasnije, kada naše Sunce ostane bez goriva i usisa svoje najbliže planetarne susede. Međutim, ljudi verovatno neće biti tu kada se ovo dogodi, jer će naše rastuće Sunce verovatno prvo spržiti Zemlju, čineći je negostoljubivom za život.
Ako ostavimo na stranu otrežnjujuću budućnost Zemlje, naučnici su impresionirani revolucionarnim zapažanjem.
Poslednjih godina, naučnici su saznali da je naša galaksija prepuna planeta, a astronomi veruju da će mnoge od njih biti progutane na kraju evolucije njihove zvezde. Ali niko do sada nije uspeo da vidi zvezdu u činu gutanja planete.
„Nismo baš to tražili. Tražili smo slične stvari, ali ne baš ovo“, kaže De. „Kao i mnoga otkrića u nauci, ovo je slučajno otkriće koje nam je zaista otvorilo oči za novu vrstu fenomena.“
Za zvezdu to nije velika stvar
Pre otprilike tri godine, De je analizirao bazu podataka koju je zabeležio Zwicky Transient Facility, instrument u blizini San Dijega koji rutinski skenira nebo svake noći, tražeći bljeskove u kosmičkom vatrometu. De se nadao da će pronaći zvezde koje eruptiraju, zvane supernove.
Ali jedan poseban zvezdani bljesak je izgledao neobično. Umesto da bude okružen vrućim gasom, bio je okružen molekulima koji postoje samo pri niskim temperaturama.
A kada je De počeo da prikuplja podatke sa infracrvenih teleskopa, uključujući arhivske podatke, našao je još nešto neobično. Ova zvezda je jedno vreme svetlela u infracrvenom spektru, što može ukazivati na prisustvo prašine. U stvari, ispostavilo se da je ova zvezda počela da pokazuje svetliji infracrveni signal mesecima pre nego što je napravila veliki bljesak svetlosti.
Štaviše, taj infracrveni sjaj se nastavio nakon iznenadnog bljeska.
Izgledalo je skoro kao da se par zvezda spojio, „ali sve je smanjeno, od energije koja se emituje do mase koja je izbačena“, objašnjava Morgan Meklaud, postdoktorski saradnik Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku i član istraživačkog tima.
Zato su pomislili da se ova zvezda možda spojila sa nečim manjim, poput planete.
Mansi Kaslival, profesor astronomije na Kaltehu, kaže da je u početku bila skeptična, ali „kada je svaki trag pao na svoje mesto, onda sam bila uverena da je ono što smo ovde videli zaista zvezda koja guta planetu“.
Planeta bi mogla biti između nekoliko do možda deset puta veće mase od Jupitera, kaže ona, „ali ne može biti mnogo više od toga. Jednostavno nemamo dovoljno snage u toj eksploziji“.
Možda vas zanima
Istraživači su uzeli sve snimke sa različitih teleskopa i napravili astrofizičku simulaciju koja im je u osnovi omogućila da ponovo vizuelizuju ono što se dogodilo. Iako astronomi uopšte nisu mogli da vide planetu, njihovi proračuni nagoveštavaju da je sjedinjavanje trajalo samo nekoliko dana, najviše jednu nedelju.
Kasnije je, međutim, zvezda izgledala veoma slično kao pre spajanja, „skoro kao da je zvezda pojela tu planetu i potpuno zaboravila na nju“, kaže De.
Hoće li i Zemlja biti pojedena?
Konačna propast Zemlje, nakon što Sunce prvo proguta Merkur i Veneru, verovatno će se odvijati otprilike ovako, kažu istraživači.
„Istini za volju, nećemo biti u blizini da vidimo kako se to dešava. Do tada nećemo biti na planeti Zemlji“, kaže Kaslival. Mnogo pre nego što Zemlja bude progutana, toplota Sunca će ispariti svu vodu i učiniti planetu negostoljubivom.
„Moramo da pronađemo novi dom mnogo pre nego što se ovo desi“, kaže ona.
Ali neki teoretičari misle da Zemlja neće biti zvezdana užina.
Sunce bi moglo da izgubi malo mase kako se širi, što bi nateralo Zemlju da se malo udalji i moglo bi joj omogućiti da izbegne gutanje, kaže Smadar Naoz, astronom sa Univerziteta u Los Anđelesu.
„Da li će Sunce progutati Zemlju ili ne, prilično je kontroverzno“, kaže ona. „Ali to ne bi bilo važno jer to više neće biti naša prelepa Zemlja sa atmosferom i okeanima. Zemlja će možda preživeti, ali ne i Zemlja koju poznajemo i volimo.“
***
BONUS VIDEO: Odmor u vasioni, hotel svemirske kategorije
