48
Slučaj nasilnog samoubistva poznatog estetskog hirurga V. S. A. samo je ponovo otvorio pitanje o tome kako je moguće da ljudi ne primete da u svom okruženju imaju bliske osobe kojima je neophodna pomoć. Ipak, kod osoba s evedentnim psihičkim problemima “poziv u pomoć” gotovo uvek je nečujan, pogotovo kada je reč o ženama. Lidija Vasiljević, psihološkinja i psihoterapeutkinja u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je kod žena depresija uglavnom maskirana i zbog toga ju je jako teško prepoznati na vreme.
Prema rečima Vasiljević u Srbiji je u poslednje vreme evidentiran nagli porast broja suicida kod žena, a poslednji u nizu dogodio se tokom vikenda u Beogradu, kada je poznata lekarka V. S. A. odlučila da digne ruku na sebe. Ipak, ništa manje za samoubistvima ne zaostaju ni ubistva žena, pa smo tako u prethodnim nekoliko dana imali čak nekoliko slučajeva.
Poznata psihološkinja u razgovoru za portal Nova.rs ističe da će ovakva praksa biti nastavljena i u narednom periodu, a posledica toga je kriza kroz koju smo prolazili prethodnih meseci, tokom borbe sa epidemijom koronavirusa.
„U ovom periodu, nažalost, može da se očekuje još ovakvih događaja. Nakon velikih kriza poput korone, imamo reakciju na iste i to je ovo što se trenutno dešava. Zapravo, nakon kriza popuštaju naši mehanizmi odbrane i tada dolaze do izražaja sve stvari koje smo potisnuli u prethodnom periodu“, ističe Vasiljević.
Psihoterapeutkinja se osvrnula i na poslednji slučaj suicida žene, odnosno samoubistvo estetskog hirurga V. S. A. i način na koji se dogodilo. Lekarka je izvršila samoubistvo u kupatilu svog stana, sa nekoliko uboda nožem u telo, dok su se u susednoj sobi nalazili njen suprug i sin. Kako ističe Vasiljević, očigledno je reč o nasilnoj smrti.
„Ovaj način samoubistva je negde karakterističan za muškarce. S obzirom da se žena odlučila na ovakav korak, jasno je da je reč o velikom bolu koji je ona trpela, a koji se potom manifestovao na ovakav način“, ističe psihološkinja.
Ona navodi da je u ovakvim situacijama neophodno da ljudi obrate pažnju na svoje bliske osobe iz okruženja, kako bi mogli preventivno da deluju na krizu kroz koju oni prolaze, a pogotovo kada je reč o ženama, jer je kod njih teže prepoznati depresiju.
„Ovde je jako bitno istaći na koji je način naše društvo ustrojilo muškarce i žene po pitanju depresije. Ženama je negde data mogućnost da potiskuju ljutnju i tugu, pa je samim tim mnogo teže kod njih prepoznati probleme, odnosno depresiju. Negde je nametnuto da su žene češće umorne i bezvoljne, pa kada je muškarac takav – odmah se zapitamo da li je depresivan, dok to nije slučaj s ženama“, ističe Vasiljević.
Ona dodaje da je kod žena depresija uglavnom maskirana u određena stanja pasivnosti.
„Kod žena je problem to što je depresija gotovo uvek maskirana, pa se samim tim kasno ili uopšte ne primeti. Kod njih je depresija prekrivena nekim stanjem ravnodušnosti. Jako je sumnjivo kada neko prestane da se buni, traži, kada bez pogovora prihvata neke stvari, iako znamo da bi ta osoba ranije pokazivala određenu aktivnost. Ako neko deluje kao da je potpuno pomiren sa situacijom, to je veoma alarmantno“, dodaje ona.
I psihoterapeut Aleksandar Šibul ističe za portal Nova.rs da se se kod sucida radi o nemogućnosti osobe da se suoči sa problem.
„Reč je o jednom agresivnom samoaktu, koji je čin nemogućnosti te žene da se suoči sa egzistencijom, koja joj je postala toliko teška da ju je praktično istisnula iz života. Uglavnom je u pitanju nemogućnost sauočavanja sa nekim problemom sa kojim se ne možemo suočiti u budućnosti”, ističe psihoterapeut.
On dodaje i da se pomenuti čin projektuje i na ostale generacije u porodici.
„Samoubistvo nekog člana porodice ostavlja velike posledice na buduća pokoljenja. To je užasan čin, koji nosi posledice na mnoge generacije u budućnosti, odnosno na decu i unuke“, dodaje on.
Potreba za dokazivanjem
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Lidija Vasiljević kaže za portal Nova.rs da se žene nalaze u mnogo težoj situaciji u odnosu na muškarce u svakom segmentu života.
„Kod žena imamo situaciju da je teško nositi breme svih uloga koje one žive tokom života. Od njih se zahteva da budu uspešne u svom poslu, na polju majčinstva, kao supruga.. Vrlo često se bave profesijama, koje su, uslovno rečeno, deklarisane kao muške, zbog čega im je mnogo teže da se ostvare u istima. Od njih se očekuje mnogo više nego od muškaraca. Vrlo često žene nemaju kapacitet da se nose sa svim ovim zahtevima“, dodaje ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
