Novak Đoković. Danas idealna meta za svakoga ko nađe za sebi drago da nađe povoljan ugao i ispali još koju strelu. I da, pritom, zaboravi na ono što je radio ili da uopšte ne pogleda u ono što sada radi.
Otkrivanje žarišta koronavirusa na „Adrija turu“ koji je organizovao najbolji teniser sveta je poslužilo kao idealan povod većem delu svetske javnosti da „udari na Srbina“.
PROČITAJTE JOŠ
Sasvim je jasno da je momak sa Banjice još od svoje pojave u vrhu svetskog tenisa kost u grlu uglađenom i „gospodskom“ anglosaksonskom svetu.
Pozicioniranju kosti tačno na mesto koje nagoni na dalje kašljanje dogodilo se Novakovim odbijanjem britanskog pasoša, što je značilo da će Đoković do kraja svoje karijere, ali verovatno i života, biti omražena figura na „Ostrvu“.
„Adrija tur“ se našao na meti britanske javnosti i pri objavljivanju inicijalne ideje… Čuj, molim te, Srbin, u Srbiji, da vraća tenis na mapu?
Kao kec na deset stigao je koronavirus, inicijalna kapisla za rafalnu paljbu u kojoj je Novak karakterisan na različite načine, nimalo pohvalne, uz konstantno izbegavanje ukazivanja na činjenicu da je Đoković za sve imao dozvole države i nadležnih organa, koji su mu pružili uveravanja da je „sve u redu“ i da nema potrebe za krutim merama opreza.
U jeku kampanje protiv Đokovića, koja u svom zanosu zahteva i njegovo povlačenje sa mesta predsednika Saveta igrača, uprkos tome što je sa te pozicije kreirao ideju o pomoći ugroženim kolegama, dogodio se Liverpul.
Engleski klub je posle 30 godina čekanja osvojio titulu šampiona, pred praznim tribinama stadiona „Enfild roud“ savladao je Kristal Palas, a „gurku“ je dobio i od Čelsija, koji je pobedio dotad učesnika u trci za trofej, Mančester siti.
„Ostanite bezbedni, podržavajte nas od kuće“, pisalo je na banerima postavljenim na tribinama Enfilda i stvarno je bilo tako. Za razliku od srpskih vlasti, britanske nisu potpale pod pritisak ili „pritisak“ te dozvolile punjenje tribina, ali…
Liverpulova titula je umesto na stadionu slavljena na ulicama toga grada. Hiljade i hiljade navijača, bez maski, bez zaštite, u pripitim stanjima, zajedno i sa decom koja čak držala i dimne bombe, slavili su konačnu pobedu i uživali u osećaju koji su čekali tri decenije.
I britanski mediji su to konstatovali.
„More ‘Crvenih’, navijači Liverpula uživaju u slavi pobede za titulu“.
„Scene radosti prolile su se Liverpulom pošto je njihov klub osvojio prvu titulu za 30 godina“.
„Kako slave šampioni! Fudbaleri u punom klubu igrali uz klasike iz devedesetih godina!“
„Navijači Liverpula napravili žurku ispred Enfilda!“
Dakle, sve lepo, sve divno, sve slavlje i veselje… Moralni kompas britanskih medija se za nekoliko dana okrenuo za 180 stepeni, ali je sasvim sigurno da jedva čeka prvi priliku da se „vrati na Novaka“.
Jednako kao i Nik Kirjos. Moralna gromada svetskog tenisa je istakla da mu se više ne treba obraćati i govoriti da je nešto što radi glupo, osvrnuvši se na žurku koju su Đoković i njegove kolege napravili u Beogradu.
Kirjos. Momak koji je porušio sve postulate pristojnosti „belog sporta“ i pokazao nivo nekolegijalnosti dosad nezabeležen u istoriji sporta. Svih sportova.
Ipak, i za njega je došao momenat da iskaže svoj sud. Da komentariše i morališe.
Ali, tako je kako je.
„Oni su tamo, a mi smo ovde. Možda bismo mogli da jedni drugima pružimo ruke prijateljstva“.
Ili ne.
Neko je ovde vanzemaljac, a neko kao Avaks i Hibrid čeka i bleji kako bi se „nešto nekad desilo“, ne bi li dobio priliku da „baci koju foru“. I to je sve što može da uradi. I da pogleda na rang-listu. Samo jedan je – broj jedan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare