Foto: privatna arhiva

"Nisam najveći stručnjak, ali sam desetinama drugara pomogao da izaberu bajs, tako da mogu da kažem da sam veteran u traženju bicikla", objasnio nam je Ivan Tobić kad smo mu se obratili za pomoć pri kupovini bicikla.

Ivan Tobić, poznat i kao Tobić Tobić Idol Mladih, umetnik je, muzičar i pisac. Aktivista, ljubitelj životinja i duhoviti kritičar društvene stvarnosti. Ovom prilikom kontaktirali smo ga prvenstveno kao člana umetničkog, gastronomskog i sportskog udruženja Debeli biciklisti i tima Cikloveterinari koji na biciklima pomaže životinjama.

Pitanje je bilo naizgled jednostavno: Kako izabrati bajs?

„Najbolji je onaj bajs koji ti najviše odgovara, da ti je udoban, prave veličine, za to što ćeš ga koristiti i da je ispravan i lep“, glasio je odgovor. Naizgled jednostavan. Jer, ispostavilo se, o nekoliko stvari tu treba razmišljati, čak i ako si potpuni amater.

Gde planiraš da voziš

„Najvažnije je da znaš za šta ti treba bicikl“, ističe Tobić. „Ako ćeš da ga voziš po gradu, to je gradski, tzv. city bike, koji ima veće točkove (28″), brz je, možeš lepo da se ispraviš dok ga voziš, možeš nazad da staviš bisage ili korpu. Trekking su za neka duža putovanja, na primer do nekog drugog grada, takve ja vozim. Oni treba da budu što lakši, što udobniji i da možeš na njih da staviš sve što ti treba“, objašnjava Tobić.

Drumski trkački su za profi ekipu, BMX su za akrobacije, a mountainbike za vrlo specifične terene.

„Mountainbike je sporiji, neudobniji, predviđen za vožnju po planinama. Ljudi ih kupuju jer su im lepi, pa se onda grbave vozeći ih po gradu. Dosta su bili popularni oni sa širokim gumama, pa kad prođe – kao traktor da je prošao. To su bicikli predviđeni da se voze po pesku, zemlji, neravnim terenima, ne po asfaltu. Ali vole i njih ljudi, lepi su. Ma, najbitnije je da voliš taj bajs“, kaže Tobić i hvali nam se da sam ima kolekciju od skoro 10 bicikala i ne može da se odrekne nijednog.

Foto: privatna arhiva

Veličina je bitna

„Veličina jeste bitna. Vidiš ga u oglasu, svidi ti se, a ispostavi se da ti imaš 1,60 m, a on je pravljen za dvometraše. Uvek sedište može malo da se podigne, ali bolje je da uzmeš bicikl koji odgovara tvojoj visini“, kaže Tobić.

Postoje tri vrste mera rama za bicikle – u inčima, centrimetrima i veličinama S, M, L. Po internetu mogu i da se nađu tabele u kojima je tačno naznačeno koja veličina odgovara kojoj visini vozača. Ipak, ni to nije uvek garancija da će biti odgovarajuća.

„Uvek je bolje da sedneš i napraviš krug, pa da vidiš da li ti odgovara.“

Kad smo već kod rama, Tobić uvek preporučuje bicikle s aluminijumskim ramom.

„Aluminijumski je bolji, čelični su obično jeftiniji, ali teži. Aluminijumski je dovoljno čvrst, a lakši. Imaš i varijante koje su nešto između, a drumaši koji se trkaju, njima je i aluminijum težak, oni imaju karbonski ili titanijumski ram… Oni su i dosta skuplji“.

Marka koja stoji na tom ramu nije toliko bitna, kaže, više treba obratiti pažnju na neke druge stvari.

Kako da izblefiraš s opremom

„Treba da obratiš pažnju na to šta ima od opreme, tu se prvenstveno gledaju menjači. Ako hoćeš da izblefiraš da znaš šta radiš, pogledaš zadnji menjač“, savetuje Tobić kroz smeh.

Na mnogim forumima videćete da se shimano plasira kao svojevrsna garancija kvaliteta, međutim…

„Shimano pravi 90 odsto delova, ali tu ima i kategorija tih delova koje su dno dna. Shimano sis je neka najniža kategorija, tourney ili deore su bolje. I za to mogu da se nađu tabele, ima tačna gradacija delova po kvalitetu“, objašnjava nam Tobić.

Bezbednost u vožnji

„Što se tiče bezbednosti, potrebno je da je sve ispravno, a pre svega kočnice. I kod kočnica postoje razne vrste i kategorije. Disk kočnice su atraktivnije i mogu kočiti bolje, ali i ovde treba razmisliti da li su vam potrebne. Ukoliko se ne spuštate niz planinske litice ili vozite po blatu koje može da blokira običnu kočnicu, možda je bolje uzeti klasični v-brake. Osim što su skuplji i teži, diskovi ponekad mogu biti i komplikovaniji i skuplji za održavanje. Osim kočnica, još jedna obavezna stavka bezbednosti su svetla koja apsolutno morate imati noću. Ukoliko bicikl nema ugrađena svetla, poslužiće i ona koja možete kupiti kod Kineza za dvestotinak dinara. Ukoliko volite da vozite noću, uložite u skuplja svetla koju mogu bacati skoro kao automobilska i koja se pune kao mobilni telefon. A da biste se osećali bezbednije u saobraćajnim gužvama, preporučujem da nabavite i mali retrovizor“, savetuje Tobić.

Što se tiče brzina, jednobrzince u najavi otpisuje, čak i u varijanti za vožnju po gradu.

„Brzine su potrebne svakako. Sad je neki standard napred tri, nazad 8-9 brzina. Bicikli sa 6-7 su već prevaziđeni, to su uglavnom neki stariji bajsevi.“

Veličina točka takođe zavisi od od toga po kakvom terenu planiraš da voziš i kojom brzinom ideš.

Pročitajte još:

„Ako se trkaš, tanje gume su brže, ali nestabilnije. Opet, one debele s kramponima su sporije na asfaltu“, ponavlja, a skreće nam pažnju na gume koje imaju zaštitu od bušenja. „Schwalbe marathon je dobar znak, na primer, te gume imaju zaštitni sloj od nečega što je slično kao pancir. S njima pređem i godinu dana na biciklu, a da mi se samo jednom probuši“, kaže Tobić.

Na kraju, treba gledati da je sedište što udobnije.

„Sedište ne treba da bude preusko, kao na trkačkim biciklima, posebno ako ćeš dosta vremena provoditi na bajsu. Mora da ti bude udobno. Imaju sad gel sedišta, mogu da se kupe za 30-40 evra, a neko ko baš hoće da uloži, uzeće brooks kožno sedište koje košta oko 110 evra. Prvo je napravljeno za nekog grofa, i sad se već više od 100 godina prave potpuno isto. Izgleda baš starinski, i potpuno se prilagođava tvojoj fizionomiji, kao stare cipele.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare