Zbog čega uzbunjivačica iz Ćuprije ponovo ostaje bez posla?

Za jučerašnju gošću emisije "Među nama" smo prvi put čuli s početka 2019. godine kada je vrlo glasno ukazivala na partijsko zapošljavanje i druge nepravilnosti u tadašnjoj Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. U međuvremenu, devet profesorki koje su zbog takve situacije ostale bez posla, vraćene su na svoja radna mesta, direktor je smenjen, a škola je dobila status Akademije. Reklo bi se, krenulo na bolje. Međutim, tako je samo na prvi pogled. Šest godina kasnije Sunčica Ivanović kaže da će ponovo ostati bez posla. Zbog čega? Ali i šta u praksi znači biti uzbunjivač pitamo upravo Sunčicu, ona je bila Među nama.

Ona na početku pojašnjava zašto tvrdi da bi ponovo mogla ostati bez posla i kada bi to moglo da se desi. Gošća Među nama objašnjava koje poslove trenutno obavlja i u kakvoj je situaciji trenutno.

Nakon povratka na posao 2020. godine, moj rad i naučna dostignuća spasili su spornu akreditaciju za studijski program Strukovna medicinska sestra, te sam imenovana za predmetnog nastavnika nosioca programa za četiri predmeta. 2022. godine moja dokumentacija poslana je za akreditaciju studijskog programa Strukovna medicinska sestra babica, gde sam postavljena kao nosilac programa za jedan predmet. Ove akreditacije važe do 2027. i 2029. godine.

„Problem nastaje jer mi ističe Ugovor o radu 4.08.2025. godine, a rukovodstvo Odseka medicinskih studija i šef Katedre za zdravstvenu negu prekršili su Zakon o visokom obrazovanju i Pravilnik o načinu i postupku izbora u zvanje i zasnivanju radnog odnosa nastavnika i saradnika. Prema članu 18. Pravilnika, Akademija je obavezna da raspisuje konkurs za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa, najkasnije šest meseci pre isteka ugovora, a postupak mora biti završen u roku od devet meseci“ kaže Ivanović.

Problem je u tome što konkurs još uvek nije raspisan, te ona pojašnjava da li postoji neko obrazloženje zbog čega i da li je neko kontaktirao po tom pitanju. Procedura je takva da ona ako bi imala kontinuitet radnog odnosa ili napredovala u karijeri mora da prođete kroz konkurs odnosno kroz reizbor u zvanje.

„Ponavljam prijavu protiv šefa Katedre dr sci. med. Mileta Despotovića i rukovodioca Odseka dr sci. med. Biljane Ilić, jer je došlo do pogrešnog tumačenja Zakona o visokom obrazovanju i Pravilnika“, kaže Ivanović i otkriva da li je do ovog trenutka dobila neki odgovor.

Ivanović smatra da Savet i rukovodstvo Akademije ne žele da ona ostanete predavac u toj školi, te sad pojašnjava šta mislite da je razlog za to.

Njoj ovo nije prvi put da “ostaje bez posla”, sve ovo je već jednom prošla, a sudski proces po tom pitanju traje već sedam godina.

„Zaposlena sam u Akademiji vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Ćupriji od 2011. godine, kao nastavnik veština, a od 4.08.2020. godine kao viši predavač. Napominjem da sam bila stipendista škole, a nakon doktorata 2017. godine, usled odmazde i nasilja od strane bivšeg direktora Hristosa Aleksopulosa, izgubila radno mesto višeg predavača. Na to radno mesto nezakonito je postavljen državni sekretar Ivan Bošnjak“, kaže Ivanović.i dodaje da njen slučaj nije usamljen i da ona nije jedina koja je u ovakvoj situaciji.

„Ministarstvo prosvete, prosvetna inspekcija, tela koja su zadužena za kontrolu kvaliteta u visokom obrazovanju Nacionalno akreditaciono telo i Nacionalni savet za visoko obrazovanje se kriju iza Akademske autonomije a akademska autonomija se zloupotrebljava da bi rukovodstvo fakulteta ili akademije donosilo odluke suprotne zakonu, a ove institucije aminovale na to. Problem nije samo moj, već svih nas koji verujemo u profesionalizam i zakonitost u visokom obrazovanju“, kaže Ivanović i dodaje da to znači zapravo da akademska autonomija može biti “mačka u džaku”.

U Srbiji umesto da se akademska autonomija koristi da se zaštiti sloboda mišljenja i naučnog rada, ona se koristi kao paravan za zloupotrebu i koristi se da bi rukovodstvo fakulteta eliminisalo nepodobne nastavnike, mimo zakona i bez odgovornosti.

Ivanović pojašnjava kako je izgledao njen svakodnevni rad u toj školi nakon što je prvi put prijavila nedoslednosti i postala uzbunjivač. Iako imamo zakon o uzbunjivačima, Ivanović svedoči da li u Srbiji biti uzbunjivač jednako biti heroj i kako zapravo u praksi izgleda biti uzbunjivač.

Na početku ove borbe je bilo devet profesorki, sedam godina kasnije ostala je samo ona. I dalje vodi čini se istu bitku, te sad otrkiva šta je drži u ovoj borbi i da ne odustane.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.