Zašto je važno da primimo revakcinu

"Moramo biti strpljivi i na tom putu istrajni. Naš cilj je da vakcinišemo, ako je to moguće, bar 40 odsto stanovništva. Time ne bi iskorenili virus, ali bi kontrolu pandemije, odnosno epidemiju u našoj zemlji, stavili pod kontrolu. Na taj način bi lakše disali", rekao je dr Stojanović.On je naveo da sticanju kolektivnog imuniteta doprinose ljudi koji su preležali kovid i koji su vakcinisani."Naš cilj je da u tom ukupnom broju ljudi koji su imuni na virus bude mnogo više onih koji su vakcinisani. Trenutno ne znamo koliko se održava imunitet posle preležane bolesti, ni koliko traje zaštittni efekat vakcina. Suština je da u što kraćem mogućem periodu vakcinišemo što više ljudi. Na taj način bi došli do toliko željenog kolektivnog imuniteta. Ukoliko bi se vukla vakcinacija, imali bi praktično stvaranje nekog individualnog imuniteta. Oni ljudi koji su vakcinisani bili bi u suštini zaštićeni od bolesti, a pošto su vakcinisani različiti ljudi u različito vreme, ne možemo da govorimo o kolektivnom imunitetu", rekao je dr Stojanović.On je naveo da je sigurno da vakcine štite sedam meseci i da se nada da će to trajati mnogo duže."Poznato je da su reakcije posle druge doze vakcine izraženije, kako one na mestu aplikacije, tako i sistemske. Kad je reč o mestu aplikacije, neželjena dejstva su bol u ruci, blagi otok, crvenilo..., a kada pričamo o sistemskim reakcijama, pre svega mislimo na glavobolju, osećaj umora, pospanosti... Te reakcije su mnogo izraženije kada primamo drugu dozu", rekao je dr Stojanović.On je rekao da su u kliničim studijama pokazano da se određena zaštitna dejstva vakcine ispoljavaju 14 dana nakon primanja."Međutim, mi ne znamo koliko ta prva doza može da štiti. Klinička ispitivanja su pokazala da kada se da druga doza u periodu od 21 dan za najveći broj vakcina (za Modernu 28 dana), da se onda imuni sistem dodatno pobuđuje i stvaraju se dodatne količine antitela, kao i produkacija određenih T - ćelija koje nam pružaju dugotrajnu zaštitu", naveo je dr Stojanović.On je izjavio da se svet suočava sa nedostatkom vackina, da su mnoge zemlje u problemu da ih nabave, te da postoje različiti pokušaji da se ti problemi prevaziđu."Neki od njih su pokušali da daju pola doze vakcina, neki da povećaju raspon između prve i druge doze, neki idu toliko daleko da probaju da mešaju vakcine... Mešanje vakcina se ne preporučuje, ne možete prvo primit Fajzerovu, pa posle Sputnjik ili obrnuto. Davanje polovina doze takođe ne dolazi u obzir. Kada je pokušaj produženja tog intervala u pitanju, određeni napori su napravljeni. Kada je Fajzerova vakcina u pitanju, proizvođač, u nadi da će obezbediti što više vakcina, kaže da druga doza može da se primi čak i šest nedelja posle prve. Ne tri nego šest", rekao je dr Stojanović.On je rekao da slično govore i Rusi, koji kažu da druga doza može da se primi i do osam nedelja posle prve."Mislim da i Rusi i Fajzer pokušavaju da prevaziđu taj nedostatak vakcina time što će produžiti interval između dve vakcine. Mislim da to ne treba da se radi. Ne znamo koliko traje zaštitni efekat posle prve doze. Šta ako se izgubi posle tri ili četiri nedelje? Dok se ne sprovedu istraživanja, ja ga lično ispred struke ne mogu savetovati", naveo je dr Stojanović.On je naveo da revakcina diže naš imuni sistem na viši nivo."Ako primimo prvu dozu vakcine, pa se onda razbolimo od korone, odložićemo primanje druge doze. Ne znamo koliko traje imunitet posle preležanog kovida, ali studije kažu da će biti sigurno tri meseca. Tri meseca smo mirni i u tom periodu ne treba da primimo vakcinu. O primanju vakcine možemo razmišljati po isteku tog perioda", izjavio je dr Stojanović.https://youtu.be/98gFG4YT1C0Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram