Veštačka inteligencija u Srbiji - upotreba ili zloupotreba?

U pripremi je nova strategija za razvoj veštačke inteligencije do 2030. godine u Srbiji. Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju otvorio je premijer Vučević i najavio da će prva primena veštačke inteligencije biće u zdravstvenom sektoru

"AI softver, koji je Institut za veštačku inteligenciju razvio na nacionalnoj AI platformi i koji automatski analizira i rangira mamografske snimke pos tepenu prioriteta odnosno koliki je procenat šanse da postoji neka sumnjiva lezija", rekao je Miloš Vučević, premijer Srbije.

Još od posete francuskog predsednika Makrona Srbiji letos, Srbija čeka da postane lider u ovom delu Evrope za veštačku inteligenciju. Od nje, za sada, samo političko oružje:

- u maju je REM pokrenuo postupak protiv televizije Pinka zbog emitovanja lažne izjave Sava Manojlovića, lidera Kreni-promeni.
- u avgustu je Viši sud zabranio direktoru TV Pink Željku Mitroviću i samoj televiziji emitovanje takozvanog dip fejka u kojem je obrađen predsednik SSP-a Dragan Đilas

I samo dva meseca kasnije, tužilaštvu je podnet zahtev da reaguje protiv Pinka i mitrovića zbog lažiranja, kreiranja i objavljivanja uvredljivog sintetizovanog audio i video snimka, odnosno zloupotrebom veštačke inteligencije, u kojoj se ovog puta obreo reditelj Emir Kusturica.

Pravnici kažu da su dva ugla ključna: Medijska zloupotreba i obmanjivanje javnosti, zaštita podataka o ličnosti.

"Na žalost nismo videli ni jedan slučaj da je otišao do kraja, ne znamo ni da li postoji odluka gde je medij prozvan na odgovornost za zloupotrebu veštačke inteligencije. Određeni video ili audio zapis nekog privatnog lica može da se objavi u situacijama kada je to lice dalo pristanak, ali može i bez pristanka ako interes javnosti za informisanjem preteže u konkretnom slučaju nad zaštitom prava na privatnost", kaže Miloš Stojković, advokat.

Poslednji slučaj Damira Zobenice, potpredsednika Skupštine AP Vojvodine, čiji je navodni audio snimak izašao u javnost.

Predsednik Srbije odmah je stao u odbranu Zobenice nazivajući snimak rezultatom veštačke inteligencije. Da li je zaista? Audio snimak nastao upotrebom takve tehnologije na srpskom jeziku bi mogao da se prepozna - prosečni slušalac teže, profesionalac skoro sigurno.

"Vazduh koji dolazi do membrane mikrofona na telefonu, on ima specifičan zvuk, onda čuje se malo i pozadina, u jednom trenutku pred kraj snimka čuje se da je neko drugi tu, međutim to nije nešto što ne može da se doda naknadno. Osim ako neko nije proveo dan, dva da radi samo na tom snimku i ubacuje te veštačke elemente u njega, onda bi sigurno bio pravi. Čak i u filmskoj produkciji, odavno se zvuk sa seta ne koristi - dijalozi se snimaju naknadno. Glas preminulih pevača oživljava se putem veštačke inteligencije. Da bi se takav glas oživeo, potrebno je da neko odglumi pevanje, što je lakše od samog govora. Za snimak Damira Zobenice, potrebna je slična veština", kaže Aleksandar Užarević, dizajner zvuka.

"Neko bi trebao da zna da odglumi njegove glasovne artikulacije, sa svim nesavršenostima i sa svim njegovim manirima i da onda mašina nauči njegovu boju glasa, te onda da se na to generiše, veštačkom inteligencijom, generiše neki novi audio snimak. S obzirom na druge okolnosti, vrlo je mala šansa da je u pitanju snimak koji je neautentičan", kaže Užarević.

I audio i video obrada putem ovih tehnologija dostupna je svakome ko može da uloži desetak dolara. Početnik amater mogao bi se informisati putem vodiča na internetu.

"Nije sad baš toliko trivijalno da neko ko apsolutno nije upućen u veštačku inteligenciju može to da uradi tek tako, ali sa druge strane nije uopšte ni teško. Toga će sve više biti, to je prirodno, kako raste potencijal za tim rašće i upotreba i u dobre i u loše strane", kaže Emil Urošev, IT stručnjak.

U Srbiji je upotreba ovih tehnologija i dalje na početnom nivou.

"Pre svega, deset godina nije bilo ni naznaka da će veštačka inteligencija doživeti ovakvu ekspanziju kakvu ima danas, tako da tek smo na početku i akko računari, algoritmi postaju moćniji, tako će i dip fejkovi i svi vidovi malverzacija imati potencijal da budu veći", kaže Urošev.

Strahovi da će veštačka inteligencija izazvati poplavu dezinformacija kako bi obmanuli glasače širom sveta 2024. godine, nisu se obistinili, saopštili su iz Mete, matične kompanije Fejsbuka. Da li će uticati na neke naredne izbore u Srbiji? Ili već sada utiču na mišljenje javnosti?

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Sukob Kusturice i Mitrovića – gde je granica AI montaže i kršenja zakona?