Uzbunjivači umesto zaštite trpe odmazdu

Ako svedočite nameštanju tendera, primetite obavljanje javne funkcije suprotno njenoj svrsi, znate za kršenje ljudskih prava na svom radnom mestu i ako ste spremni da to prijavite, onda ste uzbunjivač. Ukoliko ste spremni na takav hrabar korak u Srbiji, imate uz sebe Zakon o zaštiti uzbunjivača koji puni 10 godina od usvajanja i 9 godina od primene. Na sudsku zaštitu računajte ako se suočavate sa bilo kakvim štetnim posledicama zbog prijave. Tako je u garancijama. A u praksi?

"U ovih 9 godina primene zakona imamo zaista vrlo skromne rezultate - od 300 podnetih tužbi na teritoriji cele Srbije samo 18 je delimično ili u potpunosti usvojeno - to je 6 posto. To je vrlo malo. I od tih 6 posto ili od 18 usvojenih tužbi imamo samo 6 dosuđenih naknada šteti, one su između 500 i 1000 eura", kaže Sofija Mandić, pravnica.

U svojim godišnjim izveštajima Vrhovni sud, pa ni Ministarstvo pravde ne objavljuju ko je dobio zaštitu i kakvu. Ipak, čini se da je prijava sve više u proteklim godinama.

"Ljudi pre svega u medijima posebno govore o nekim različitim zloupotrebama. na to ih tera i savest i profesionalna odgovornost i ni zapravo svoju zaštitu nalaze pred javnošću, ne pred sudom. I oni vide institucije na neki način kao svoje progonitlje, a ne kao svoje zaštitnike i to je u suštini najveći problem", kaže Mandić.

U svakodnevici, teškoj ili lagodnoj, građani spremni na prijave nepravilnosti.

A ako se neko u sovjoj pravičnosti i usudi da progovori ili prijavi osvedočeno kršenje propisa, u društvu poput našeg suočiće se sa posledicama, pre nego onaj kojeg prijavljuju.

"Ono što se vidi kod nas u javnosti jeste da uzbunjivači vrlo često trpe krivični progon, trpe neke druge oblike pritiska, dakle to nisu samo posledice u radnom odnosu i to je ono na šta treba malo više da se obrati pažnja gde se ljudi ne osećaju zaštićeno kada iznose neku informaciju u javnost što na kraju i demotiviše građane uopšte da uzbunjuju javnost i da objavljuju podatke do kojih su došli u svom radu", kaže Milena Vasić, Komitet pravnika za ljudska prava.

Ako ste obelodanili informaciju koju je krio MUP, a koja svedoči o tome da je kum predsednika Srbije pod dejstvom kokaina i alkohola izazvao nesreću u kojoj su povređene dve žene, onda ste policajka iz Valjeva Katarina Petrović. Apelacioni sud u Beogradu odbio je kao neosnovanu žalbu tužilaštva u Valjevu u slučaju policajke Petrović, čime je potvrđena prvostepena presudu, kojom je oslobođena optužbi za odavanje tajne iz istrage.

"Ja formalno pravno po definiciji Zakona o zaštiti uzbunjivača i nisam uzbunjivač. Ja sam išla onim drugim standardnim putem da bih dokazala u krivičnom postupku da nisam odgovorna ni za jedno krivično delo. A sada još uvek u disciplinkom postupku dokazujem opet da nisam povredila niti jednu odredbu radne discipline", kaže Katarina Petrović, policajka iz Valjeva.

Fokus javnosti uglavnom je na onome ko je prijavio i samim tim na neki način postaje obeležen.

"Tema na koju sam se ja osvrnula je dobila čak i svoj epilog na sudu sa besmislenom prekršajnom kaznom na koju je uložena žalba, tako da verujem da su ljudi većinom i zaboravili oko čega sam ja to pričala, a fokusirali su se na mene kao ličnost, a to je na neki način targetiranje ljudi koji bi bili potencijalni uzbunjivači, a zapravo dobijaju etiketu, diskutabilno koji bih izraz mogla da upotrebim baš u medijima", kaže Petrović.

Zakon o zaštiti uzbunjivača omogućava uzbunjivačima da zatraže sudsku zaštitu, ako su se već suočili sa štetnom radnjom, i da zatraž da se utvrdi da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja, zabranu vršenja i ponavljanja, uklanjanje posledica štetne radnje, kao i naknadu materijalne i nematerijalne štete. Može se zatražiti i objavljivanje presude donete po tužbi u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Uzbunjivač Josifovski izgubio pravnu zaštitu u svojoj zemlji, po pravdu će ići na Evropski sud