Uzbunjivači umesto zaštite trpe odmazdu

Uzbunjivač ili kada ti prekipi što zbog sebe, što zbog drugoga, što zbog različitih kršenja prava i zakona u firmama, preduzećima, ustanovama. U proseku, godišnje 30 ljudi zatraži da budu zaštićeni kako Zakon o uzbunjivačima propisuje, ali samo dve tužbe dobiju epilog. Malobrojni uzbunjivači su poznati javnosti, iako su ukazali na tuđa nepočinstva, neretko nose breme kao da su oni nešto skrivili. Šta da ohrabri one koji bi još davno digli glas, ali i dalje ćute u priči Nikole Pavlovića, reportera Dnevnika na TV Nova.

Ako svedočite nameštanju tendera, primetite obavljanje javne funkcije suprotno njenoj svrsi, znate za kršenje ljudskih prava na svom radnom mestu i ako ste spremni da to prijavite, onda ste uzbunjivač. Ukoliko ste spremni na takav hrabar korak u Srbiji, imate uz sebe Zakon o zaštiti uzbunjivača koji puni 10 godina od usvajanja i 9 godina od primene. Na sudsku zaštitu računajte ako se suočavate sa bilo kakvim štetnim posledicama zbog prijave. Tako je u garancijama. A u praksi?

„U ovih 9 godina primene zakona imamo zaista vrlo skromne rezultate – od 300 podnetih tužbi na teritoriji cele Srbije samo 18 je delimično ili u potpunosti usvojeno – to je 6 posto. To je vrlo malo. I od tih 6 posto ili od 18 usvojenih tužbi imamo samo 6 dosuđenih naknada šteti, one su između 500 i 1000 eura“, kaže Sofija Mandić, pravnica.

U svojim godišnjim izveštajima Vrhovni sud, pa ni Ministarstvo pravde ne objavljuju ko je dobio zaštitu i kakvu. Ipak, čini se da je prijava sve više u proteklim godinama.

„Ljudi pre svega u medijima posebno govore o nekim različitim zloupotrebama. na to ih tera i savest i profesionalna odgovornost i ni zapravo svoju zaštitu nalaze pred javnošću, ne pred sudom. I oni vide institucije na neki način kao svoje progonitlje, a ne kao svoje zaštitnike i to je u suštini najveći problem“, kaže Mandić.

U svakodnevici, teškoj ili lagodnoj, građani spremni na prijave nepravilnosti.

A ako se neko u sovjoj pravičnosti i usudi da progovori ili prijavi osvedočeno kršenje propisa, u društvu poput našeg suočiće se sa posledicama, pre nego onaj kojeg prijavljuju.

„Ono što se vidi kod nas u javnosti jeste da uzbunjivači vrlo često trpe krivični progon, trpe neke druge oblike pritiska, dakle to nisu samo posledice u radnom odnosu i to je ono na šta treba malo više da se obrati pažnja gde se ljudi ne osećaju zaštićeno kada iznose neku informaciju u javnost što na kraju i demotiviše građane uopšte da uzbunjuju javnost i da objavljuju podatke do kojih su došli u svom radu“, kaže Milena Vasić, Komitet pravnika za ljudska prava.

Ako ste obelodanili informaciju koju je krio MUP, a koja svedoči o tome da je kum predsednika Srbije pod dejstvom kokaina i alkohola izazvao nesreću u kojoj su povređene dve žene, onda ste policajka iz Valjeva Katarina Petrović. Apelacioni sud u Beogradu odbio je kao neosnovanu žalbu tužilaštva u Valjevu u slučaju policajke Petrović, čime je potvrđena prvostepena presudu, kojom je oslobođena optužbi za odavanje tajne iz istrage.

„Ja formalno pravno po definiciji Zakona o zaštiti uzbunjivača i nisam uzbunjivač. Ja sam išla onim drugim standardnim putem da bih dokazala u krivičnom postupku da nisam odgovorna ni za jedno krivično delo. A sada još uvek u disciplinkom postupku dokazujem opet da nisam povredila niti jednu odredbu radne discipline“, kaže Katarina Petrović, policajka iz Valjeva.

Fokus javnosti uglavnom je na onome ko je prijavio i samim tim na neki način postaje obeležen.

„Tema na koju sam se ja osvrnula je dobila čak i svoj epilog na sudu sa besmislenom prekršajnom kaznom na koju je uložena žalba, tako da verujem da su ljudi većinom i zaboravili oko čega sam ja to pričala, a fokusirali su se na mene kao ličnost, a to je na neki način targetiranje ljudi koji bi bili potencijalni uzbunjivači, a zapravo dobijaju etiketu, diskutabilno koji bih izraz mogla da upotrebim baš u medijima“, kaže Petrović.

Zakon o zaštiti uzbunjivača omogućava uzbunjivačima da zatraže sudsku zaštitu, ako su se već suočili sa štetnom radnjom, i da zatraž da se utvrdi da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja, zabranu vršenja i ponavljanja, uklanjanje posledica štetne radnje, kao i naknadu materijalne i nematerijalne štete. Može se zatražiti i objavljivanje presude donete po tužbi u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.

Prilog pogledajte na početku ove vesti