0
Arhitektonske barijere, diskriminacija u zapošljavanju i nerazumevanje – najveći su problemi sa kojima se nose osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Svaki novi dan u društvu koje nema previše sluha za različitost, za njih predstavlja novi izazov. Svoje priče u emisiji Među nama juče su podelile dve divne dame – Tea Nikolić, koleginica redakcije TV Nova, kojoj kolica nisu prepreka da se bavi novinarstvom i Anica Spasov, majka koja je zbog svog sina i njegovih drugara osnovala socijalno preduzeće “Naša Kuća” ne bi li im pomogla da nađu svoje mesto u društvu.
Juče je obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, te gošće TV Nova svedoče da li današnji dan svake godine vide kao priliku da osobe sa sa invaliditetom i smetnjama u razvoju postanu vidljivije nego inače.
Upoznajmo se sa njima:
Tea Nikolić, rođena je 1994. godina kao zdravo dete, a onda su tokom osnovne škole počeli zdravstveni problemi i oboljenje zbog kojeg od tada ne može da hoda i vezana je za invalidska kolica. Ipak to je nije omelo da završi osnovne studije novinarstva na Fakultetu za kulturu i medije, upiše master Transdisciplinarne studije savremene umetnosti i medija, a potom i doktorske studije. Od 2021. godine na Novoj S u emisiji „Među nama“, radi u oblasti kulture i umetnosti. Njen invaliditet nije bio prepreka za televiziju, ali pre toga nije imala prijatnih iskustava. Podrška joj je porodica, tata je nosi u rukama tamo gde ne može da pristupi kolicima.
“Moji roditelji se od samog početka prema meni i mojim zdravstvenim problemima nisu odnosili kao prema nekoj vrsti prepreke, već su se trudili da uvek održe pozitivan stav i da nađemo rešenje. Zahvaljujući njima, ali i svojoj odluci, ja funkcionišem potpuno normalno i nikad nisam dozvolila da to što ne hodam bude prepreka u bilo kojoj vrsti komunikacije ili rada. Verujem da ljudi moraju prvo sami sa sobom da reše neke stvari i da ako se odluče da nastave dalje onda to i urade”, rekla je naša Tea.
Kao najveći problem osoba sa invaliditetom vidi nepristupačnost osnovnih ustanova (policijska stanica, pozorišta, školske ustanove). Smatra da osobe sa invaliditetom žele da se obrazuju ali od toga često odustaju jer su školske ustanove nepristupačne i ona društvenu diskriminiaciju nije doživljavala ali zna ljude koji jesu.
Anica Spasov je vlasnica socijalnog preduzeća „Naša kuća“, u kojem radi više od 30 osoba sa smetnjama u razvoju. Motiv za osnivanje preduzeća bio je njen sin i drugi mladi ljudi sa razvojnim teškoćama nađu svoje mesto u društvu. Uglavnom su to deca sa autizmom, Daunovim sindromom i drugim mentalnim teškoćama.
„Naša kuća“ osnovna je 2007. godine, postoji skoro 18 godina, tada su je osnovali udruženo roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Preduzeće se na početku bavilo samo proizvodnjom recikliranog papira, a vremenom su proširili delatnost pa u ponudi imaju i prehrambene proizvode i inovativne usluge. U saradnji sa japanskim organizacijama „JICA“ i „IKOMA“ proizvode papir od praznih paklica cigareta. Radno vreme ne postoji, svako radi koliko može.
Cilj socijalnog preduzeća je da deci ometenoj u razvoju omoguće da se osećaju vrednim i korisnim, da mogu da napreduju, svako u sklopu svojih kapaciteta i da žive u jednom sigurnom okruženju. Da nakon smrti roditelja imaju dostojanstven život.
Kao najveći problem osoba sa smetnjama u razvoju Spasov smatra da mladi ljudi završavaju srednje i osnovne škole po posebnim programima i onda “udare glavom o zid”, nemaju rešeno zaposlenje niti brigu. Ona takođe smatra da država nije uradila dovoljno kada je reč o podršci socijalnim preduzećima i da Zakon koji uređuje tu vrstu poslovanja nije zaživeo u praksi.
PROČITAJTE JOŠ:
Unicef tvrdi da u Srbiji u zakonima i javnim politikama ne postoji ujednačena definicija i klasifikacija invaliditeta i smetnji u razvoju, što otežava sakupljanje preciznih podataka.
Definicija kaže da osobu sa invaliditetom označava urođena ili stečena fizička, senzorna, intelektualna ili emocionalna onesposobljenost. Za sada ne postoji objedinjen registar o broju te dece i ljudi i inkluzija ni za jedne ni za druge nije adekvatno sprovedena i jedni i drugi bore se sa društvenim predrasudama. Zajedničko im je to što je najveći oslonac porodica, na koju jedino mogu da se oslone, što znači da su čitave porodice diskriminisane.
Tea kao najveći problem vidi Arhitektonske barijere, problem roditelja poput Anice je šta posle specijalnog obrazovanja – nemogućnost rada i zapošljavanja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
0
BONUS VIDEO: Viktorov vapaj pokrenuo celu Srbiju
