Sledeće ročište u slučaju Jovanjica zakazano je za početak marta. Zbog brojnih svedoka, iskazi nekih od njih biće samo pročitani u sudnici. Među predloženim svedocima je i Koluvijin vozač. Međutim, sudija kaže da on ne može biti svedok jer je jedan od okrivljenih u predmetu Jovanjica 2. S druge strane, Koluvijina odbrana ne želi da kao svedoke pozove policajce koji su radili na slučaju. Suđenje je tek na početku, a Nikola Jovanović je istraživao da li ćemo možda i ovog puta na epilog čekati godinama?
Autor: Nikola Jovanović/Njuzmax Adria
Nastavak suđenja za slučaj Jovanjica gde su na gazdinstvu za proizvodnju zdrave hrane policajci zatekli hektare zemljišta zasađenog kanabisom. Izvođenje dokaza zakazano je za 3.i 4. Mart. Tada će biti saslušani svedoci Aleksandar Anđić, suvlasnik Jovanjice sa 25 odsto udela, i suvlasnici firme Superior Ivo Đinović i Nebojša Đinović, u slučaju u kojem je prvooptuženi Predrag Koluvija. Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović veruje da će oni svedočiti bez straha.
„Sad želimo da ih ispitamo kad je valjda njihova sloboda volje prisutna. Ne mislimo da su imali potpunu slobodu volje i po svemu što se pre ovog suđenja dešavalo videlo se da su oni bili u strahu. Od čega? Pa zato što su oni proveli pet sati u policiji. Jedna pretres vršen je u Superioru, pa posle par dana drugi pretres vršen u Superioru. Nama su oni delovali kao lica pod pritiskom i mi želimo da oni daju iskaze kao slobodni građani svedoci“ kaže Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica.
Advokatica navodi da neće zvati policajce koji su radili na predmetu Jovanjica da svedoče jer su ispitani u istrazi po predlogu tužioca.
„Sudija će da proverava ko govori istinu i šta je istina, a šta nije istina. Svedoci su ispitani u istrazi. Kažem, moj princip je da policajce ne zovem kao svedoke, policjjace koji su radili predmet, mogu policjjace koji nisu radili predmet na nek druge okolnosti. Šta da zovem policajca koji vodi predmet, piše krivičnu prijavu i još da svedoči u svom predmetu. Ja to ne radim nikada“, kaže Dobričanin Nikodinović.
Da li će javnosti da dosadi i ovaj slučaj, pa će se beležiti godišnjice suđenja kao što je to bilo sa slučajem Darka Šarića optuženog za trgovinu drogom ili slučaj Agrobanke koji je nedavno okončan izricanjem presuda nakon skoro osam godina. Da li to može da bude taktika? Trajanje predmeta zavisi od toga koliko su komplikovani, objašnjava advokat Vladimir Beljanski koji je bio branilac u slučaju Agrobanke.
„Bilo bi dobro da suđenja traju kraće, to je svakako u interesu i javnosti, ali to je u interesu suda i tužilaštva, nekad i samih okrivljenih. U ovom predmetu, predmetu Agrobanke, mislim da je sud radio veoma efikasno i mislim da nije bilo puno praznog hoda niti je bilo bilo kakve opstrukcije koja je dovela do dugačkog trajanja suđenja“ kaže Vladimir Beljanski, advokat.
Naš sagovornik ne misli da je odugovlačenje suđenja u interesu optuženih u slučajevima organizovanog kriminala, jer je reč o osobama koje su uglavom u pritvoru. Ipak, kaže, tužilaštvo bi moglo da bude efikasnije.
„Možda bi bilo pravilnije da tužilaštvo pokuša da napravi manje i kraće predmete radi efikasnosti nego jedan ogroman predmet koji će privući pažnju javnosti a onda trajati godinama“ kaže Beljanski i dodaje:
„Spomenuo sam evo slučaj takozvane stečajne mafije, koji je takođe trajao izuzetno izuzetno dugo, a to je bio predmet kojim se bavilo tužilaštvo, a kada je podignuta optužnica pohvalilo kako je to najobimnija optužnica. Prema tome, obimnost optužnice, osim za neke marketinške svrhe, ne dovodi do brzog i kvalitetnog suđenja, naprotiv, usporava ga i čini ga komplikovanijim za samo sudsko veće“.
Činjenica je da ljudi iz pravosuđa tvrde da nema slučajeva viosoke korupcije za koje se sudi kao što je to nedavno naveo predsednik Višeg suda u Boegradu. Sa druge strane, neka suđenja koja javnost pomno prati traju dugo. Ima li tu veze? Beljanski kao primer navodi slučaj stečajne mafije koji je vođen efikasno, a ipak je trajao dugo jer je bio obiman. Ne veruje da se svi predmeti presuđuju u političkim centrima moći, ali kaže da trajanje suđenja i borba protiv visoke korupcije iako deluju kao odvojene stvari, jesu povezane.
„Upravo na taj način što trajanje nekih drugih postupaka stvara privid da pravosuđe jako dobro funkcioniše ili da postupci teku, idu i da ih ima puno. Sa druge strane, kada hoćete da vidite šta se zaista događa, zaista u državi nema postupaka visoke korupcije, a o suđenjima se stalno priča. Tako da se stvara jedna pogrešna slika da postupci traju koliko je neophodno, odnosno da se suđenja vode onako kako treba, a zapravo to na žalost nije slučaj“ ističe Beljanski.
Često ćete čuti argument kako su uređene države postale dosadne.
Nama ta opasnost ne preti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar