Strani mediji jednim okom o protestima u Srbiji?

"Gotov je!" bila je mantra građanske pobune iz 2000.-te godine koja je srušila srpskog postkomunističkog diktatora Slobodana Miloševića. Strani mediji o tome su detaljno izveštavali. 25 godina kasnije, prema pisanju britanskog Gardijana, skandiranje protiv sadašnjeg predsednika Srbija nije se mnogo promenilo. Ono što jeste drugačije je pažnja svetskih medija.

Godine koje su prošle – donele su promene i u sferi novinarskog izveštavanja. Tako na aktuelnim protestima u SRB ima znatno manje stranih reportera nego tokom protesta devedesetih, priseća se novinarka Safeta Biševac.

„Krajem devedesetih naše područje je bilo politič daleko zanimljivije jer su ratovi završeni, i onda je stranim medijima bilo vrlo interestantno što se tu neka opozicija neki mladi, studenti bore protiv blakanskog kasapina a posle je postao faktor mira i stabilnosti – naravno mislim na pokojnog Slobodana Milošević“, kaže Safeta Biševac, novinarka i urednica lista „Danas“.

Svoje višedecenijsko iskustvo sa nama je podelila i Aleksandra Nikšić, urednica BBC servisa na srpskom.

„Druga su vremena – danas je previše sukoba koje zakupljuju pažnju svetske javnosti, drugo svaka zemlja ima sopstvena previranja koja su publici u toj zemlji bitnija naravno. Mi se zaista trudimo da naše vesti iz Srbije zaista stignu do Londona, naše centrale – svetskog servisa BBC“, kaže Aleksandra Nikšić, urednica BBC servisa na srpskom.

Na izveštavanje utiče i to što su se zapadni, i drugi svetski političari tada više interesovali za dešavanja u Srbiji, dodaje Biševac.

„Danas se oglasila Marta Kos, komesarka za proširenje rečima da ONA PRATI DEŠAVANJA..Brisel je veoma ćutljiv, a od Vašingtona sada ne možemo ništa da očekujemo, Tramp je zauzet drugim probleima, a zanmo da je Vucic dobar prijatelj sa krugom oko Trampa, tako da od Vašingtona ne možemo da očekujemo ništa“, smatra Biševac.

Svetski mediji imaju važnu ulogu jer bude javnost, kažu naše sagovornice.

„Kao što kod nas rat u Ukrajini možda ne bi bio toliko zanimljiv da mediji nisu bili ti koji su nas upoznacali sa dešavanjima. E sad, ono što se možda promenilo u odnosu na devedesete je uticaj medija na politiku – odnosno na pol strukture. Nekada je bilo izuzetno važno ako bi glavni sv mediji pisali o nečemu političari velikih zemalja bi se zainteresovali. Sada su i političari drugačiji, imaju druge interese, nekako se sve okrenulo ka sopstvenom dvorištu“, kaže Nikšić.

Osim toga, digitalni pristup vestima, odnosno internert sada je preuzeo glavnu kampanju, dodaju naše sagovornice.

„Recimo stvari poput protesta u prvom trenutku nisu delovale privlačno medjutim mi smo uspeli zahvaljujući kolegama sa 021 da napravimo jedan video sa mladom koja je na mostu u Novom Sadu bacala bidermajer – i evo baš sam malopre gledala na instagram nalogu BBC na Arpskom taj video ima više od milion pregleda. Dakle i na nama novinarima i urednicima je da promenimo pristup pričama koje puštamo i nudimo bilo kome. 90ih je to bilo jednostavnije“, ističe Nikšić.

„Recimo Madonin prilog o protestima je daleko veći uticaj imao nego izveštavanje vodecih sv medijima. Koliko se meni čini ja recimo pratim BBC i CNN – oni su imali na svojim portalima neke izveštaje, ali u udarnim vestima nema – mi više nismo interesantni!“, smatra Biševac.

Prilog Irene Štikovac iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.