"Vučić pada s vlasti": Najčitaniji dnevni list u Španiji o najvećim protestima u Srbiji i studentima koji predvode borbu za pravdu

Njihov tekst prenosimo vam u celosti:

Novinar i profesor novinarstva Dinko Gruhonjić (54) uveren je da će Aleksandar Vučić – premijer Srbije od 2014. do 2017. godine, a predsednik od tada – pasti s vlasti. Srbija već tri meseca prolazi kroz talas masovnih protesta, za koje mnogi analitičari tvrde da su po obimu uporedivi sa onima iz oktobra 2000. godine, kada je srušen režim Slobodana Miloševića.

"Ovo su najveći protesti ikada viđeni u Srbiji"

Okidač za demonstracije bila je nesreća na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra u 11:52, kada se deo krovne konstrukcije srušio i usmrtio 15 ljudi. Stanica je izgrađena 1964. godine, renovirana 2021. i ponovo obnovljena 2024. od strane kineskog konzorcijuma, nakon čega je svečano otvorena 5. jula iste godine, piše El Pais.

Desetine hiljada demonstranata smatraju da to nije bila obična nesreća, već rezultat dugogodišnje politike korupcije i klijentelizma vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

"Ovo su najveći protesti ikada viđeni u Srbiji. Demonstracije se održavaju čak i u najmanjim selima. Ljudi su izgubili strah", kaže Gruhonjić.

Glavni nosioci protesta nisu stranke podeljene opozicije, već studenti.

"Ljudi su shvatili da se predsednik plaši, pa zato obećava izbore i čak referendum"

Hiljade njih svakog dana u 11:52 okupljaju se u tišini, odajući počast žrtvama nesreće. Stotine studenata zatvorene su u fakultetima širom zemlje, a organizovane su i grupe podrške koje im dostavljaju hranu. Nekoliko studenata napadnuto je od strane napadača za koje se veruje da su bliski vlastima, dok su drugi uhapšeni. Ipak, protesti su dobili značajnu podršku javnosti i doveli do ostavke premijera Miloša Vučevića prošlog utorka.

Dinko Gruhonjić smatra da ova ostavka ne menja ništa.

"To je samo jeftin Vučićev trik da dobije na vremenu", kaže u telefonskom razgovoru. "Ljudi su shvatili da se predsednik plaši, pa zato obećava izbore i čak referendum. Ali niko više ne želi nameštene izbore, već pravu reformu institucija.“

Gruhonjić predaje novinarstvo u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji. Iako je rođen i odrastao u Bosni i Hercegovini, od 1990. godine živi u ovom vojvođanskom gradu, gde se i dogodio nesrećni incident na železničkoj stanici. Svakodnevno je meta verbalnih napada od strane Vučića i njegovih ministara.

"Optužuju me da sam organizator ovih protesta", kaže on.

On sebe smatra Evropljaninom, ali, kao i drugi aktivisti, žali što Evropska unija ne pruža veću podršku mirnim demonstracijama.

"Svaki političar iz EU koji podržava ovaj režim suprotstavlja se evropskim vrednostima i ljudskim pravima", ističe.

Grupa studenata već dva dana pešači iz Beograda ka Novom Sadu, a ovog vikenda, kada se navršavaju tri meseca od nesreće, planiraju blokadu tri mosta na Dunavu, prenosi agencija EFE.

Britanski list The Guardian preneo je u petak, pozivajući se na Associated Press, vest o novom incidentu – vozač je navodno automobilom naleteo na grupu mirnih demonstranata u Beogradu, pri čemu je lakše povređena jedna žena.

Četiri zahteva studenata

Studenti imaju strogo definisan protokol u komunikaciji s medijima. U skupštinskom procesu biraju osobu ovlašćenu da daje izjave. Student Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da su zahtevi demonstranata sledeći: objavljivanje svih zvaničnih dokumenata vezanih za rekonstrukciju železničke stanice, hapšenje osoba osumnjičenih za fizičke napade na studente i profesore, povlačenje optužbi protiv uhapšenih studenata i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20%.

Neki aktivisti smatraju da studenti izbegavaju da iste osobe stalno govore u javnosti kako bi vlastima otežali napade na pojedince i njihove porodice.

Međutim, anonimni student ističe: "To radimo i da pokažemo da nemamo nikakav lični interes ili političku ambiciju. Naš jedini cilj je pravda za 15 žrtava."

Opozicione stranke takođe traže formiranje privremene vlade koja bi organizovala slobodne izbore. "Naši zahtevi su ova četiri navedena", kaže student koji od januara živi i spava na fakultetu.

Ipak, dodaje uz ironičan osmeh: "Ako naši zahtevi dovedu do promene režima… biću jako tužan. Naravno, govorim sarkastično.“

"Cela kula od karata režima bi se srušila"

Aleksandra Tomanić, direktorka nevladine organizacije European Fund for the Balkans, kaže da studenti na prvi pogled traže lako ostvarive stvari.

"Ali, kada bi vlast objavila dokumentaciju o rekonstrukciji stanice, cela kula od karata režima bi se srušila. Jer bi se videlo kako funkcioniše korupcija i ko je sve profitirao."

Tomanić primećuje ključnu razliku između ovih protesta i onih devedesetih godina, kada je pao Milošević:

"Tada smo imali podršku SAD i EU. Sada smo sami. Međunarodni mediji počeli su da se interesuju tek kada je premijer podneo ostavku, a svi u Srbiji znaju da premijer ne odlučuje ni o čemu. Istovremeno, neki učesnici protesta proveli su nedelje u pritvoru, a evropske institucije jedva da su reagovale. Mislim da će biti teško formirati prelaznu vladu bez podrške EU.“

Bojana Zorić, analitičarka European Union Institute for Security Studies (EUISS), agencije EU sa sedištem u Parizu, kaže da su protesti dobili podršku čak i studenata čiji su roditelji povezani sa SNS-om.

"Mnogi članovi vladajuće partije, iako možda ne učestvuju direktno u protestima, podržavaju ih jer vide da su njihova deca i komšije deo toga", navodi ona.

Dodaje da smrt 15 osoba u Novom Sadu nije uzrok, već povod za proteste nakon godina "sumnjivih poslovnih aranžmana, netransparentnih ugovora i dogovora iza zatvorenih vrata“.

Prethodni protesti

Srbija je i ranije svedočila velikim demonstracijama. Tokom 2023. godine, masovni protesti izbili su nakon dva pucnjave u kojima je poginulo više osoba – jedna u školi u Beogradu, a druga u selima Malo Orašje i Dubona. U januaru prošle godine opozicija je organizovala proteste zbog navodne izborne krađe na parlamentarnim i lokalnim izborima u decembru 2023.

Takođe, u avgustu prošle godine, hiljade građana demonstrirale su protiv plana vlade da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra, 100 kilometara od Beograda. Projekat je bio zamrznut dve godine zbog ekoloških protesta, ali je u julu nemački kancelar Olaf Šolc sa Vučićem potpisao sporazum za njegov nastavak, nazivajući ga "istorijskim". Litijum je ključni materijal za proizvodnju baterija za električne automobile, što ga čini strateški važnim za EU i Nemačku.

Bojana Zorić smatra da Vučić koristi referendum o svojoj funkciji kao kriznu taktiku.

"Ali i opozicija i studenti, koji nisu naivni, odbacili su tu ideju. Suština je da Vučić treba da preuzme odgovornost za ono što se dogodilo u Novom Sadu."

Problem Srbije, prema Zorićevoj, jeste to što opozicija nema jakog lidera i nije jedinstvena.

"Mnogi ljudi veruju da je SNS jedina opcija. Zato opozicija insistira na prelaznoj vladi koja bi omogućila slobodne izbore. A demonstranti pre svega traže odgovornost."